Школски лист

маниФестсшати своје задовољство, него нризнањем г<оје је за време програма одавала вештим невачима и невачицама, а на свршегку истога изазивањел н поздрављањем са бурно „живео" врсног и заслужног коровође нринравничког г. Драгутина Блажека, који се неуморно трудио, те одушевљене певаче и певачице оваком заисга дивном и уметннчком певању обучио. Сјајни уснех ове беседе уједно је и сјајна сведоџба његовог са самопрегоревањем скопчаног труда н љубави, коју он указује сваком приликом на дику и понос сриске школе, н коју приноси на олтар српске просвете. Г. Блажек је овога вечера обасипан бивао заслуженим честиткама целокунне публике, а поред тога добио је истога вечера најдивнију и најдрагоценију награду коју може добити један наставник, а та је — нризнање ученика му, који су га на рукама високо подигли и с бурно „живео" поздрављали. Ово признање оп је с потпуним правом и заслужио, те му и ми овом приликом поново кличемо: Живео још дуго и много! Омладпна учитељских приправника и приправнЈрца, овом беседом, засведочила је колико уме да цени и да се одушевљава за све оно што Је лено и племенито, понаособ пак за песму, тог најглавнпјег чиниоца естетичног изображења срца човечијег. Честигамо јој на овако леном успеху и желимо, да и онда, када стуни на ноприште јавног делања и озбиљног рада, поради с исто такнм одушевљењем и жаром у сваком правцу, који може новести народ наш сјајнијој н бољој срећи. Живела! Од свију светосавских беседа, које је до сада приређивала ириправничка омладина, ова стоји на врхунцу и моралног и материјалног уснеха. Што је то све тако, поред ваљаног кора и отличног му коровође, прппада велика заслуга и г. г. катихети Радивоју Бикару, проФ. Јовану Живојновићу и проФ. Душану Радићу, који као члансви цриређивачког одбора не пожалише труда, него све и сва употребише, да беседа буде што ленша и што сјкјннја, у чему н уснеше. Живели! Радујемо се, што противно лањској тврдњи нашој, сада можемо констатоватн Факт, да се грађанство врло симнатично одазвало нрема овој беседи, те је тиме доказало, да се уме уздићи изнад партнјских накзтраности и да зна ценити и уважавати све оно што је леио и красно, а врх свега тога сраско. Као што чујемо, на каси је нало цреко 700 Фор. а. вр., од које суме чист приход износи око 570 Фор. а. вр., која ће се свота на одређену сврху употребити. Кад сравнимо чист ириход ове беседе, с приходима ирошлих беседа, који никада суму од 300 фор. а. вр. ирелазили нису , то се заиста дивити морамо, оваком запста лепом материјалном успеху. Да би нам приказ беседе што потпунији био, морамо па крају спомеЈЈути да је другн део забаве — нгранка — трајао у најбољем реду и пеописаном весељу до зоре. У Сомбору, јануара 1897. Ст. С. ИлниЂ.

Г 0 В 0 Р. на оиелу иок. Видосаве Пајтићеве бив. учитељице у Турији. (У св. успенској цркви сомборској говорио: Ст. С. ИлкиЂ), Смрт! Гроб! Ово оу две колико обичне, толико исто и страшне речи, иред којима иодједнако стрепи стар као и млад, богат исто Ј^ао ч сиромах. Та, живот је овај тако леп, мио и пун чари, да се с њиме свако нерадо растаје. Смрт и гроб јесу две речи у којима је оличена потврда речи Светога Писма, које вели: „Све је од араха створено и све се у ирах врака и .