Школски лист

Не иролази ни један дан, а да звона са храмова хришћанских не обзнане жппима, да је неки члан друштва њихова за навеки очи склоиио II поред свега тога што је смрт једна обична и свакидања иојава, ииак се човек на њу никада навикнути пеће и не може. — Та у тој речи је изражена сва грозота, која нлаши жива човека ири помисли на њу : та у тој су речи оличени сви могући тешки јади и болови, који море сроднике и пријатеље, при помисли, да ће им смрт из средине њихове, немнлостиво истргнути једну љубљену и поштовану личност. II заисга, човеку је врло тешко растати се и са оним, који после дуга века, окруњен седином, полази са ове земље у обитељи далеке, нама пепознате; а како тек да не буде тежак растанак с оним, који се у добу најбујније младости, у најлепшем развитку спага својих, сметен у идеалима и тежњама, ■—- растаје са овим варљивим, али заста лепим светом ? Има ли тога, чије срце овом приликом неће туга обузети, када ногледа на овај самртни ковчег, који у себи крије једап сатрвен, уништен млад живот, који бејаше пун спаге и челик воље, да послужи на дику и корист милог рода свог ? Кога да не гане тешка туга родитеља, који ево после кратког времена нредају црној земљи и друго љубимче своје, узданицу и будућу негу своју ? Али куда нас одведе ова туга, ови боли ; зар је тешкој тузи и горком јаду једипи мелем јадиковање ? Зар је оно у стању, да нам олакша и залечи тешку рану, коју нам ова смрт зададе ? Заиста не; — човеку хришћанину у овој прилици, једино вера пружа најбољега лека, престављајући му смрт у царској одори, као ослобођење, као друго рођење; нама хришћанима смрт се преставља као двери најлепша перивоја, кроз које пролази сваки дух, враћајућп се Створитељу своме; вера наша, која нас учи, да живот прави настаје тек иза гроба, јест та вера, која је васељену победила, најбољи је мелем ранп овог нашег јада, ове наше туге ; вера паша, која нам улева наду, на вечни, бескрајни живот у рајским обитељима, где ће се пре или после састати сви мили и драги и у вечитој, бескопачној радости пребивати на веки, јесте најспасоноснији лек јада и страхота, које нам смрт задаје. Утешите се дакле родитељи и сродници ; стишајте тугу срца вашег и ви пријатељи и поштоватељи ; вера, која вам говори, да Вида иолази путем дивним у живот бољи, нека вас крени, нека вам тугу блажи. Живот је овај врло кратак; скоро ће куцнути час, у који ће и нас позвати Промисао, да пођемо иутем, којим данас наша покојница греде. И ти драга нокојннце, ушла си била у борбу овог живота, али ево брзо си ју доконала. Започела си, да делаш задахнута љубављу према светој вери и народу своме, али огањ твоје љубави се брзо угасио. — Пошла си ево сада млађана путем блаженим, путем спасоносним, који те води у царство блажеиства. Дубока и искрена туга наша, изражена у сузама, ирати те на томе путу, али не као да би те заустављала и враћала, него пуна вере моли Створитеља, да те прими у своје небеске дворе. * * Покојница наша рођена је у Сомбору 1872. године; по свршетку основне и више девојачке школе, прожмана љубављу према узвишеном учитељском позиву, полазила је учитељску школу овдашњу у којој је науке 1889. године свршила и с одличним успехом за учитељицу оспособљена. Препоручену изврсном квалиФикацијом својом, изабра је православна српска цркв. општина у Турији за своју учитељицу. — Као учитељица била је и срцем и душом одана светом позиву свом и вршила је тачно, савесно и са самопрегоревањем дужпости свога звања. — Захвативши тешку и неизлечиву бољетицу, она јој се, пуна спаге и воље за радом, опирала. Свршетком прошле шк. године, дошла беше болна на огњиште својих родитеља, да надом на