Школски лист

— 5 -

зовање забавиља; 3. устројење иопитнога поверенства уз учитељске школе за иолагање учитељских испита за више девојачке школе'', дај у се „одмах, или врло брзо оживотворити" и то на начин, како он то предлаже. Између ова три предлога сваки посепце од великога је значаја и обрада му захтева много времена а дубљега размишљања и проучавања, те да се и ириближно добро обради. Да ли је боље, да поред сваке учит. школе постоји ]една веџбаоница, или више: о томе нећемо овом приликом да говоримо; да ли би у испитно поверенство за оспособљење учитеља виш. дев. школа имали ући само проФесори препарандија, или н други ко... и о томе ћемо ћутати, ]ер као што смо мало нре приметили, то су ствари врло замашне и опсежне, а да би се то олако могло преломити преко колена, као што то г. Радиша држи; но овом приликом узећемо у претрес оамо онај нредлог, што се односи на устројење „течаја за образовање забавиља", а задовољни "ћемо бити, ако нам пође за руком, да докажемо да ће боље бити, ако се ово питање, које се има „што пре решити", не буде решило по предлогу г. Радише, све и ако је онај „саборски закључак" зготовљен по рецепту угарских државних забавиљишга, него на начин, који ће скрси најбоље одговарати, а чему смо ради овим чланком што-шта допринети. Ако се не варамо, законски предлог срп. нар. цркв. сабора од 1892. године у погледу забавиљишта стоји на истој основи, на којој и г. Радиша, а на име: „Женске учитељске школе ваља такопреустројити, да прве две године обухвате наставно градиво за забавиље, ту да наставу заокруже и заврше, те на крају друге године да полажу испит за забавиљско оспособљење и ученице се пуштају у живот..." Онима, који су овај предлог спремили за сабор мање замерамо, него г. Радиши из разлога, што у нашем сабору са по све незнатним изузетком — на жалост — седе људи, који се нису бавили изучавањем педагогијских наука, нити им је то по заиимању струка, те се само под притиском околности позабаве и са стварима око школе. Према овим пак г. Радиша својевољно се упустио у расправљање питања, која засецају у суштину једне врсте народних школа — као што је забавиљиште, а према озбиљној садржини чланка нити можемо нити смемо претпоставити, да је лаик, или да је из пуке таштине за писањем рад нашу в. школску власт да наведе на штетно и некорисно решење.