Школски лист

48 -

се Немањи најмлађи син Растко, потоњи св. Сава. Одгајивши своје синове у духу православне цркве, гледаше да их приучи владању у тада врло незгодним вјерским приликама, јер тада три вјере у Срба, православље, римска и богумилска вјера сатираху се међу собом и много уђаху јединству народном. Стевану и Вукану, синовима својим даде овеће дијелове земље, да управља1у њима а најмлађег Растка задржа код себе на двору до петнаесте му године. Кад Растко ступи у шеснаесту годину, даде и њему Немања један комадић земље, да њоме управља а овамо га не пушташе од себе, јер бјеше њега одредио за свог нашљедника на престолу великожупанском. Ио сва тежња родитељска, да од Растка начини владара оста безуспјешна, јер Растко чим би уграбио мало времена, одлазио би у цркву, разговарао би се са свештеницима и читао би свете књиге. У то, кад је Растку било 18 година, дођу на двор Немањин неки монаси светогорци, међу њима један Рус, да запросе милостињу за осиромашене манастире. Немања их дарива краљевским даром а Растко узе на се, да их угости. За вријеме гозбе калуђер Рус на жељу Расткову приповиједаше о животу светогораца монаха. То Растку тако омили, да у себи одлучи, да с њима кришом побегне у Свету Гору. Ту своју жељу рече тајно монаху. Уплашени монах почне га свим силама одвраћати, да се кани тога, али кад Растко не попусти, он попусти и одреди мјесто, гдје ће их Растко наћи. Кад Немања отпусти монахе, Растко се опреми као да ће у лов и Немања не слутећи ништа пусти га. У лову завара Растко траг те се изгуби од своје пратње и странпутицом одјури на мјесто, гдје га монаси чекаху па с њима отиде у Свету Гору у манастир св. Пантелејмона. Пратња Расткова после тродневног узалудног тражења врати се натраг и чекаше суд Немањин. Но Немања им не учини ништа јер се бјеше одмах јаду досјетио. Брже боље пошље једног војводу и неколико племића, да врате Растка. Војвода стигне Растка тек у манастиру. Кад Растко, видје да је дошао војвода по њега изађе преда њ и замоли га, да остави калуђере на миру, јер ]е он сам хтео с њима ићи и обећа му да ће се сутра дан вратити с њим натраг оцу. Међутијем замоли Растко игумана те га овај преко ноћ постриже за монаха. Сјутра дан изађе Растко сад већ Сава у монашкој ризи пред војводу и преда му своје дотадашње одијело и косу у марами те га намоли, да се врати натраг и однесе обоје оцу његову с писменом, у ком их мољаше за опроштење. Ожалошћени људи