Школски лист

— 37 —

Ракиле, која износи око 8000 Фор. а. вр. и која је намењена на награђивање учитељског књижевног рада за народне потребе, а коЈа ће по смргн иоменуте супруге му ступити у живот. Тога ради била је и подељена друштвена управа у овим правилима на административни и књижевни одсек, који би независно један од другог вршили своје послове, а одговарали би само својој редовној глав. скупштини. Чланарина је одређена од 50 Фор. или 100 круна, која би се уплаћивала у 10 годишњих рата или у једанпут; а за то би добијали чланови друштвени лист и сва књижевна издања бесплатно, док су год живи. То су у главном одредбе правила за ово последње учитељско удружење, које је поменутом скупштином од 1894. г. утврђено и за тим горе на одобрење иослато. А ево, шта се на то примећује, и ако тек приватним путем: 1. Да се друштвена цел преиначи тако, да изостане потпомагање Фонда Др. Т>. Натошевића; али да се могу стварати помоћне Фундације, за потпомагање уЧитеља неспособних за рад, као и њихових удовица и сирочади. 2. Да напусти друштво издавање поучних и забавннх списа потпором Фонда пок. Николе Кнежевића и у опште, да се друштво не бави књижевним пословима, те према томе, да изостане из правила са свим онај одсек књижевни. 3. Да се удружење сведе само на учитеље из уже Угарске, па и то само са вероисповедних школа. 4. Тамо се чини, да је одређена сувише велика чланарина, те препоручују, да се и то на мање сведе. Така је од прилике стигла порука одозго приватним путем на наша захтевања, са којима се жели измена донесених правила. Кад се то сравни са нашим тежњама израженим у поменутим правилима; онда се види, да се не дозвољава удружење на широј основи, које би обухватило сво наше српско учитељство из митрополије, него се своди на најужи круг вероисповедних школа и уже Угарске, а то нам је слободно чинити и данас у смислу наше школске У редбе од 1872. г. Даље се не дозвољава ни књижевни посао, који би, по нашем мишљењу, знатно утецао на духовни просперитет нашег учитељства, те и с те стране би скучени били у своме раду на просте скупштине, које би само саслушале из-