Школски лист

— 138 —

неком кућом у тој пустињи. Мц се упутимо к њој и упропастисмо се када видесмо онога човека, који је био нре неки дан код меме. Сада се сетим његови речи „да ћу ипак доћи, јер он ће се Богу молити." Они су се сви јако обрадовали, исповедили и пречестнли а ја сутра дан наставим свој пут са уверењем, да је Бог саслушао његову молитву и тако наредио. 2. Неког богатог младића ухвате гусари, продаду га као роба у ЈТалестину и он је био онредељен од свога господара за говедара. Ту је била и једна робиња хришћанка, која се са њиме Богу молила и ослањала на његов промисао. Једног дана добију они прилику да побегну и поне^у себи на пут јела и пића. Дању су се одмарали због врућине а ноћу су путовали даље. Већ су држали да су спашени ; али трећи дан спазе из далека јахаче да јуре за њима. У оној страви уђу у неку пећину, која је у близини била и далеко се под земљу пружала. Они су се у њој скрили одма код врата у неки густи мрак и више су се ослоњали на помоћ Божију, него на сигурност места. Није дуго потрајало, а господар је стигао до пећине и заповеди слузи да их потражи у пећини. Слуга засењен од сунца, када је ушао унутра, није ништа видио, него је даље корачао вичући: Изађите напоље ! Сада нећете побећи од свог господара! — Пошто се није нико одјавио, то је он све већма и већма викао и претио са голим мачем. У тај мах скочи једна лаФица удави слугу и одвуче га доле у пећину. Господар је био нестрпељив што је слуга тако дуго остао у пећини, те је мислио да се он бори са бегунцима, због тога скочи са своје камиле и утрчи са голим мачем у пећину да слуги помогне. Он је викао и претио док није лаФицу раздражио — она скочи и њега удави. Тако су се сироти бегунци ослободили једне беде, али им је лаФица претила са опасношћу. Они су мирно стајали и препоручивали се Богу, који је избавио пророка Данила из чељусти лаФОва. ЈГаФИца је пак имала мале, те видећи да је узнемирена у тој пећини, узме једно по једно и однесе их на друго сигурније место. Све су то видили бегунци и нису се смели маћи са свога места до сутра дан. Када су напоље изашли благодаре Богу на спасењу своме и одпутују на камилама господаревима у најближу варош. Ту су обоје ступили у моначески чин из благодарности Богу. Крштење. 1. Оно игједначава све. -— Један епископ чекао је у цркви да крсти дете неког богаташа, али међу тим примети једну сироту