Школски лист

жену у ћошку, која јо донела доте на крштење. Он јој са благим гласом рече: „Дођи овамо, одма ћу крстити и то сиромашно дете; јер ја њега тако исто љубим у његовом сиромашном повитку, као и богаташко у богатом." Када је оба детета крстио онда рече ову поучну беседу. „Ова оба детета сада су пред Богом са свим једнака и у његовим очима једнако чиста и лепа. Оба су опредељена за заједничко небесно блаженство; али оба ће тамо доспети разнима путовима. Богато дете са љубавл>у ближњима, а сиромашно са смиренопгћу и благодарношћу. Небесно царство отвориће се сиромашку ако стрпељиво сноси своје терете, а богаташу ако му олакшава псте. Првога ће бити добродетељ — благодарност а другог милосрђе. Ја би желио да се одма данас одиочну те добродетељи. Али сиромашно дето још не зна молити и његово мало срце још непознаје благодарност; зато ћу ја њега заступатм као пастпр и молити, па уједно и захвалити вам на ономе, што дарежљивом руком њему пружите. Богато дете још не може дати, оно непознаје свога маленог брата и још не осећа милосрђе; зато будите ви његови заступници у љубави и милосрђу, те ће ваш дарак донети благослов на дете и посветити му улазак у овај живот." Богаташи су се некако осећали обвезани богато даривати дете, а то је леп каиитал био за сиромашка. Уједно је то била и поука за присутне. 2. Крштење прашта ове грехове. — Један богат племић узео је из милосрђа у своју кућу сина свога највећег дужника после смрти овога. Он је дете лепо васпитао, а када је велико нарастло то га је дозвао себи у собу. Дечко је приметио на столу два писма, једно увијено у црну хартију а друго у златну. Племић узме оно писмо у црној хартији и преда му са уиутством да га отвори и прочита. У њему је био написан дуг његовог оца а уједно -ги његов, који је утрошен на његово изображење. Уплашен и блед натраг је дао дечко прочитано писмо и исчекивао је шта ће томе сљедовати. Племић рече: „Видиш, тај је дуг сво нас-љедство од твога оца, а при том си се и ти задужио за своје васпитање. На молбу мога јединог, сина опраштам ти све те дугове, и ево дерем писмено." Дечко је лакше дисао а племнћ настави: „Ти си сада без дуга, но ипак си сирома, јер немаш никаква имања. Ево ти предаје^м на молбу мога сина ово друго писмо у ком те посињујем и изједначавам у насљедству са мојим сином. Сада не само да си без дуга, него си богат и облагорођен. Дечко се осећао са свим срећан.