Школски лист

- 131 —

је, да саслуша неке предлоге нзаслатог секретара министарства привреде, г. Косте Петровића, који се односе на подизање привреде у народу, које министарство жели уводити путем школе и учитељства. На овим саветовањима пало је врло лепих и родољубивих мисли с једне и друге стране,' а ми смо могли сазнати, да се у (Јрбији живи и с лепим успехом ради и на привредном пољу, коју и школа и учитељство му знатно потпомаже. Дознасмо и то, да би се много више на том пољу могло урадити и да би се радило од стране учитеља, да нису исти изложени тако честој промени и премештајима, јер тек што се човек настани и отпочне да подиже виноград, воћњак, пчелињак и т. д. а дође абер да се премешта на други крај Србије, па шта ће онда човек с кошницама, шта с воћкицама које је подигао. Мора да распоклања, јер не мож' преносити, особито у зимње доба, где се наЈчешће премештају учитељи. У таким приликама, наравно, мора напустити рад око привреде и онај најодушевљенији поборник привредних покрета. Сутра дан, у понедељак 4. (16.) августа о. г. дошли су на ред извештаји управног одбора на претрес, који су с одобравањем примљени и онда се прешло на предлог о преиначењу друштвених правила највише за то да може удружење стално и у извесној количини потпомагати своје чланове и њихову породицу у време нужде или после извесних година. Предлог је за то спремио главни управни одбор у Београду, а спремили су у истом смислу и крушевачки учитељи и оба су штампана и међу чланове раздана. Осим ових штампаних предлога било је и писаних, који се издали нарочитом одбору на проучавање, и односно, на самосталан један предлог. Ми смо војвођани били већ отишли из Крушевца, кад је тај предлог приспео на расправу; али смо извештени, да се цео пројект одбацио и да је решено, да се умоли влада и односно народна скупштина, да се побрине за обезбеђење изнемоглих учитеља и учитељица у старе дане, т. ј. да им спреми пристојну мировину за њих и њихове породице у време нужде. Овом приликом се приметило, да је врло незгодно сазивати оваке скупштине у места, која не леже поред жељезница, а и која немају довољно станова, јер се осведочио приређивачки одбор у Крушевцу, да је с тешком муком могао набавити кола за превоз са жељезничке станице Сталаћа до Крушевца, а још теже му би створити станова за 300 сгранаца. Тога ради решила је скупштина,