Школски лист

— 133 —

јер кад путовасмо о Преображењу Врањи, виђасмо уз пут на више места наше сељаке где врше, баш у оно доба, кад се служба божија служи. То је жалост и велика срамота за свештенички и учитељски сталеж у том крају. На ту страну ваљало би бодријим оком да попази и министар просвете, па и митрополит Михајло, јер вук се увукао у стадо, па нетреба га пустити да га поиишти, јер где религија опада, ту злочинства расту. Но у опште, кад прелетим мислима оне дане и путеве са те 14. учитељске скупштине, мене подиђу мили и пријатни осећаји, јер ми је и са скупштине и са пута остало врло лепих успомена, које ме одушевљавају и пуне груди задовољством и утехом, да ће нам Српство процветати и да ће, ако не ми, а оно наши потомци дочекати, кад тад, стару славу и величину.. Па ако ништа друго, већ то је довољна награда за труде и трошкове што смо поднели путујући тамо и натраг. А. В. ђ ПОВТОРНА ШКОЛА. Пише П. Т. учитељ. Намеран сам о оној установи говорити, која је код нас још са свим у зачетку своме и поред тога, што више власти изискиваху рад на истоме и што учитељи вољни беху том захтеву задоста учинити. Са обе стране беше воље за то, на ипак обоје — а особито учитељи -— увидеше да им посао, не знам из каквог узрока али неиде жељеној цели баш ни мало. 0 овоме сам се за време моје мале праксе и сам уверио, а распитивајући се код иних и о томе се осведочио, да таЈ штетни застој гледе потворне школе није само код нас, већ и на државним школама а то зато, што је иста установа непотпуна. Одредба за повторну школу вели, понављање свега ученог у V. и VI. разреду. Но ово без даљег упутства, без диспозиције градива тако је релативно, да сврхи потворне школ§ не може задоста учинити. Ја сам тврдо уверен да нам дотичне школе само тада цветати могу, ако су оне тако устројене да одговарају пнтелектуалној потреби ученика. Ако игде, ал овде нам ваља рачунати са личношћу ученика; јер овде ученика није више — тако рећи — прост механизам да безусловно акцентира што му се пружа и није му више ризница само школа, већ избија јако индивидуалитет, на што много јаче но пре утичу и сви надражаји друштвеног живота. Зато не