Школски лист
— 155 —
оваке природне склоности није тако живахан и не изгледа тако духовит као дете површна и слаба карактера. Но он је већ у тим годинама истрајан у сваком раду и увек се креће у једном правцу. Рад је све да својим очима види и испита. 0 свачем размишља не примајући за готов новац ништа, смишљено приступи к сваком послу и с равномерном брижљивошћу га довршује, покорава се закону и авторитету, но одупреће се свакој сили и неправди, а закону, који је сам себи поставио остаје до века веран. Он не схвата лако и брзо, но схвати ли једном нешто тога се држи, озбиљност га не оставља ни на игралишту ни у школи за скамијом. добар је друг и пријатељ ономе, кога срце његово изабере, но сваком се не приљубљује, не заподева кавге но који пут хоће да се господарски влада, да заповеда, слабије узима у окриље не да им се намеће и за старатеља. Радије се поносно повлачи, него што се тиска напред, увек остаје частољубив, не престаје себе ценећи, понос му не да, да лаже, одважан је толико, да сваком рекне у очи истину, и себе нигда изневерити неће. Он увек више чини него што му званичне дужности налажу и захтевају од њега, сем звања свога ревно се и истрајно лаћа и другог посла, који особито милује. Благодаран је посао васпитавати и образовати дечка са оваким урођеним особинама. Да како да су таки карактери ређе појаве. Велики људи су из овог кола. Истрајност и рад дижу човека на висину велеумности, Без ових својстава је велеумност кобан дар природин, ако се у опће да замислити велеумност без њих. Сомбор. Милутин Гаврилови*, свештеник. НЕШХО 0 ЗБ0РН0Ш ЧКТШ. И ако зборно (хорално) читање није новина, ипак ћу проговорити коју о истом, јер се код нас као да сад тек за њега интересују, а по себи је то особито важан моменат у практичном нам раду учитељском, пошто се и њиме хоће да постигне све боље циљ читања , тог арвог и најважнијег предмета школског. Пре но што пређем на зборно читање и важност му, да видимо у кратко важност и значај читања у опће. Многи и многи и међу учитељима држе да Је читање најлакши предмет. За то ћемо често чути, како неки радећи нпр. у првом разреду „чекају час, кад ће ночети деца читати, на је онда