Школски лист

- 156 —

лако", или како по неки у вишим разредима „олакшавају" себи рад пуштајући децу сама да читају! Међу тим узев на ум ма само ову кога вредног учитеља: „Јеси л' разумео?" запиткујући сваки час читача, и нехотице нам се истиче особита важност тог запиткивача, којим ]асно учитељ жели да чује је ли разумео његов читач оно, што чита. Осведочи л' се учитељ, да му је читач разумео, што је читао, он је задовољан. И треба, да је задовољан, јер је право читање мишлење , по коме читање није циљ већ срество, да можемо разумети предмет, који читамо. Мислити и предмет потпуно схватити, то је круна и плод на дрвету читања; рекао је педагог Дистервег, кога Немци зову другим Песталоцијем. Као што се врло лепо каже у народу: „Реци што, да те видим ко си", тако се може рећи и за читање у школи и ван школе: читај, да те видим шта знаш; јер ћемо по читању најбоље, а и врло лако видети рад школе, којој је задаћа да образује Формално и материјално т. ј. да спреми децу у читању у тој мери, да им читање буде срество, а разумевање, схватање да им буде циљ. По оној: „Боље је умети, него имати", боље је умети читати, него знати читати, а не умети се њиме користити; јер је аравог читања сврха неарестано образовање куиеКи знања и искустви ш живота и света. Кад је читање, као што рекох, први предмет школског рада, јер је то свестран душевни рад, а сврха му је непрестано образовање, онда је јасно да му морамо обраћати особиту пажњу, да га усавршавамо. Усавршавање читања је у главном тројако према елементима. Прво је обично али механичко читање, које неки зову и техничко, јер му је смер да увежба течност, брзину. Друго је логично читање, коме је смер да увежба читање према смислу, да се може предмет разумети. Треће је естетичко читање коме је задаћа да увежба читаоце према смислу истичући и гласом важније моменте, који треба да утичу на чуствовања. И ако смо, ево, навели тројако читање, ипак не смемо ни номислити, да им у школи није један циљ: развијање сила душевних постепено у тој мери, да можемо иосле сами радити т. ј. читати и читањем себе даље дотеривати. Да се дође до ваљаног читања, чита се и механички и логички, па и естетички. За свако ово читање имаде и методичких правила, којих се морамо држати да сигурнијим путем дођемо до ваљаног читања. Свако ово читање захтева вежбања, вежбања и опет вежбања.