Школски лист

- 165 —

поправио, а ја сам у миру прошао. — Треће јогунаото девојче... које сам због неиажње иостаиио да клечи... не хтеде ћутати ни кад сам јој рекао да ће бити затворена до подне. Она је толико плакала, да се глас читачев није чуо. Ја опет викнух да ћути, но она још већма трљаше очи. Тад заповедих двојици од ученика да изађу пред њу и да виде шта она ради, (јер беше од мене окренута). Деца изиђоше пред њу па се стадоше смејати њој у лице, кад видеше да она ни сузе нема, већ се само прави да плаче. Тада јој рекох : „Зар те није срамота плакати ?" Она се разљути, оде на место, обуче се, узе књиге под пазухо, па се упути кући. Ја сам се уздржао, и ћутао, а кад је дошла близу врата, ја ју зауставих са речима: „Остани само да испишеш ма 1едну линију српског прописа па онда можеш ићи кући. Толико ћеш ваљда послушати твог учитеља!" Она ме погледа, и врати се осрамоћена, али опет не хтеде писати. Сад се опет досетих. Одмах одсм своме старијем колези, замолим га да дође к мени у школу. Он ми учини љубав. Деца се изненадише. Ево видите господине каковог имам ђака непослушног и јогунастог, не ће да ме слуша, што јој заповедам, хтела је да оде кући, а сад опет не ће да пише." Она стаде плакати. „А то се нисам од тебе надао Марија, да ћеш ти бити јогунаста и ненослушна према своме учитељу, који те учи и мучи се да што лепо научиш. Ти си до сад била увек добра и послушна, а шта је сад? Но ти ћеш опет бити добра ја знам.... ајде моли твог господина за опроштење! „Хоћеш?" „Хоћу!" беше одговор, и јогунче изађе и одрешито рече: „Опростите... не ћу вас више увредити!" и онда ми пољуби руку. Ово је био за њу час радости, а какове осе^аје развија тренутак дечијег кајања, то само зна онај који је очима гледао. Ово су трајни утисци за облагорођење срца и душе детиње. СПОЈЕНО 0БРА30ВАБЕ УЧШМЦА И ЗШВИЉА. Кр. уг. министар богочасти и јавне наставе др. Јулије Влашић 30. јула о. г. бр. 40652 издао је наредбу, да се у држ. школи за образовање забавиља у Еперјешу од почетка ове школ. године 1897/8. и учитељице и забавиље образују. Ово спајање није само спољашње као што је то било у пожунској држ. препарандији, где су се једно време, — једне године примале ученице у учитељичку школу, друге године пак у школу за забавиље. У еперјешком заводу поред уједињеног наставног плана све ученице имају свршити четиригодишњи