Школски лист

— 170 —

гђо НимФадоро Максимове велимо јој, да и у будуће има на уму срећу и нанредак свога милог рада, на да не клоне у своме родољубивом раду, него нека и надаље остане своме узвишеном иозиву верна, па ће тако припомоћи да српско име и опет просија. Бог нека је још поживи много и дуго! В. Бечкерек. — Ћ. К&ИШШИ ПРЕГЛЕД. Аг Е§;ез28е§; кбпу^е, гахпсЈепкЈпек ег1ће1б 1апка,8 аг е§-еб28е§ ароМбагоЈ, ]'гка Ђг. БеЈсезг Стега, ВиДаревк, Бођготек! ев Ггапке кГа<Заба, 1897. Ага 60 кг. Кљига ова угледала је света цре кратког времена и од вис. кр. уг. министарства унутрашњих дела окружницом под бр. 49208/1897. на распрос тирање иреноручена. Пре но што пређемо на саму садржину, да рекнемо неколико речи у напред. Као што се види из иаслова књиге, у њој се говори о неговању здравља. Здравље је човеку најдрагоценије благо. Здрав човек радости живота безбрнжно ужива, увек је способан за рад, у стању је да имање своје умножи, породицу да оснује и здраву децу да одхрани; а у старости својој у кругу деце и унучади завршиће жпвот свој са пријатним осећањем да је уживао овај живот, иоштено радио, и здраву децу у доОром стању оставио, која ће му са љубављу и поштовањем сачувати спомен. Како је према овоме жалосна судба болесног човека ! Еолестан човек пати се и телесно и душевно, а са њиме пати му и околина. Болесном човеку врло често досађују телесни болови, а душу му мучи, што живот не може да ужива, не може да ради, не заслужује те осиромаши, на му се и деца зло пате. Он не зна нпшта да ужива, што другима радост прави, без воље је; немио према својима и ирема осталим људима, због чега га други људи избегавају. Болестан човек не може толико да ради колико здрав, те и не заслужује толико, — а троши више него здрав, на лекарије и лекара, имање не може стећи, шта више болешћу и раном смрћу уироиашћује своју породицу. Дакле свакоме је у интересу да пази и све учини, како би у здрављу провео свој живот; шта више ово му је и дужност. Дужност му је да иородицу сачува од оскудице и патње, а дужност му је да сачува живот, здравље и снагу и домовини својој, јер само радени, здрави људи подижу углед држави. Због болести се многи рад, многи новац изгуби, а са овим не само да болестан човек постаје сиромашнији, већ сиромашнија ностаје п држава. Колики је материјални губитак по државу, ако су јој здравствени одношаји рђави те много људи болују а многи и умиру, рачуном се јасно може показати. У Угарској у последњим годинама у средњу руку од сваке 1000 људи умре 80; дакле у округлом броју 450,000 људи. У Аустрији је нешто боље тамо од 1000 људи умрве 27, кад би тако било и код нас онда би са 50,000 људи мање умрло годишње, него што у ствари умире. Ако сад на сваки смртни случај рачунамо 20 болесника (50,000x20 — 1.000,000),