Школски лист

онда на 50,000 самртних елучајева долази 1.000,000 болеснпка. Ако узмемо да свака болест иросечно 15 дана траје, а губитак у раду, као п издавања (на лекопе и лекара) кад би дневно само 1 круну износио, била би свака болест губитак од 1 5 круна, 1.000,000 болести ианосило би 15.000,000 круна губитка. Дакле кад би здравствено стање у Угарској било сличпо АустриЈском (где је исто, такође доста рђаво), држава би годишње 15.000,000 круна уштедела или са толико бп више било имања у становника. А тек кад би тако новољни били здравсгвени одношаји код нас, као у Енглеској, где само 16 умре годишње од сваке 1000, дакле готово половина оног броја људи што код нас умире! Ови бројеви уједно нам иоказују, да се болест да избећи, јер када би болест и рана смрт били такав „удар судбине", који се не да избећи као што многи мисле — онда би у свакој држави увек у једнаком броју поболевали и умирали људи. Међу тпм видимо, да у оним државама, где људи боље пазе на своје здравље и више бриге полажу, више новаца троше да им места здравија буду, много мање људи умире годишње, односно више њих огтаре и број становпика већма расте него ли у Угарској. Из овога и то виднмо, да онај новац што га издамо за одржање свог сопственог здравља а за иоболшање здравствених одношаја места, лецу камату доноси свако.че, јер тиме се сачувамо од издатака, која нам болести проузрокују, од губитка рада, а осим тога сачувамо се п од многих патња. У Угарској и сама држава троши годишње стотине хиљада на иоправку здравствених одношаја. II ако лагано, алп здравствено стање државс напредује. 1880 је још 37 људи умрло од сваке 1000 у Угарској, док 1892. 32, 1893. 30, 1894. 30, 1895. само 29 људи. Међу тим ипак је здравствено с.тање у Угарској још увек много горе него у другпм културпим државама. Само се онда можемо надати, да ће се здравље становника битно поправити, ако сваки човек буде настојао да сачува своје здравље, као и државу иотиомагао у установама за одржање општега здравља. У ту цел је и ова књига написана, па ово стоји од прилике и у уводу исте. Цела књига подељена је на два дела. Први део говори о човечијпм потребама у жпвоту. Доста опширно о ваздуху, саставним му деловима, температури и т. д. За тим о води, даје нам упутство какву воду да пијемо, како да ју цречишћавамо; као најбољи Филтрови важе данас микромембране. Али и најбољи Филтрови издаду, кад се употребљавају дуже времена, спомиње разне врсте воде, особито хвали киселе минералне воде. Под III. расправља хранење и потребу хранења, а под IV. о храни како о биљној тако и о животињској, а цо том и о зачинима за тим о кухинским судовима, при чем нам особиту пажњу обраћа на материју из којих су судови зготовљени, као и на последице ако се на то не пази. Одсек V. цосвећен је оделу, а VI. стану, овде се онширно разлаже важност здравог стана, зидање куће, разни начини грејања и осветљења, а особито чисто држање стана. Под VII. а под насловом „занимање" кратко али лепо се говори о потреби рада и одмора. Други део је дужи од црвог, обухвата 114 страна (од 71—185) а у њему нас писац упознаје са неговањем здравља, добрим и рђавим утицајима