Школски лист

— 148 —

У другом реду, проучавањем божанске науке, срце и воља у младежи се крепи, те им се тако у души ствара нлодно земљиште, које ће напитано високим и светим истинама, да донесе као плодове дивне врлине, које човека треба да красе и приводе савршенству. Разумевањем божанске науке (у колико је то могуће), развија се она искра љубави, која је усађена у срцу људском према Створитељу и према стварима небеске и надчулне природе. За целисходно налазимо овде прозборити коју реч и о методу предавања наставе у вери у народној школи. У овом погледу изложићемо овде мишљење једног страног богослова-педагога, с којим се ми у свему слажемо. Он о односном предмету ово говори: „Ако мислимо, да ћемо религијозни живот у народу разбудити и учврстити тиме, што ћемо гонити малу дечицу од 7—12 година, да само на изуст уче изреке и катихизис, — као што се то код нас свугде чини — треба да знамо, да је таково мнење производ необразованог и мрачног разума. Механичним и бесмисленим рецитирањем речи из катихизиса, молитава и читавих гомила духовних песама, не само да није могуће разбудити код деце љубав према Богу, и не само да нисмо у стању учинити, да им побожан живот постане душевном потребом, него ћемо их тиме само отуђити од религије. Са свим други облик узима настава у религији, када се у место богословско догматичне науке — која се у катихизису садржи — предузима очигледна метода, те се помоћу добрих и лепих слика из живота Спаситељева живо представе ученицима сва дела Његова. У свези с овим могу се задавати деци, да уче на изуст оне изреке Спаситељеве, које је Он изговорио у најважнијим тренуцима Својега живота. То би била животворна хришћанска наука, која би одмах сложила у орце детиње све оно, што се садржи као наука св. цркве у 2—7 члану символа вере.*)" Овоме имамо додати само то, да ми нисмо против катихизичке (догматичне) наставе у вери, само да се иста има предузимати у старијим разредима народне школе. При предузимању читаначких предмета поучне и моралне садржине, вазда треба исте предмете доводити у свезу са причама сродне садржине из Светога Писма; такође треба ученицима дати поуку у религијозном правцу. Када се говори с ученицима о природним појавама, вазда им треба обраћати пажњу на премудрост и свемогућство божје, који је овај свемир тако величанствено створио и дивно уредио, у 4 ) в. „Воокреоное Чтеше' 1 , бр. 6. 1861. год.