Школски лист

— 179 —

Школа има дакле у партајској трзавици наших дана, не само знатну, но често и судбоносну улогу. Сви без разлике стајемо у неке политичке редове, те школу као војници тврђаву претварамо у развалину, бомбардујемо је. Жалосно је то стање не само по школу, но и по народ сам. Плод тога нам је с' дана у дан пред очима : једностраност, непопустљивост, несношљивост, заблуда! Школа би имала да буде народу таква светиња, да не допушта, да је она лопта, са којом се титрају разна друштва и политичке странке. Школа има да даде спољашње ујединењом народу и оно унутрање јединство, те хармонију духа и воље. којом управо постаје народ једнолична целина, угледан и моћан. Ту највишу задаћу своју може школа само тада постићи, када она буде заштићена од сваке једностране намере; када буде стала на чисто иедагогако становиште ком је тесло: „Ником за вољу, ником за жао, само целини у прилог!" Свим силама мора се тежити, да се од школе уклони сваки тенденциозан уплив, страначка, конФесијска и народносна омразица, која наших дана све свише и више маха узима, те нас тако у непријатној светлости приказује. Школа, као узвишена културна човечанска установа, треба да је надахнута оним идејама, које нас све људе спајају, а које нам је у аманет дао, наш хришћански узор — Исус Христос. Школа ће само тада бити права животна потреба, када буде неговала елементе, који нас једне за друге вежу и спајају. Да би школа пак у том правцу свој делокруг развијала, мора она да буде неутрално земљиште, на ком ће се младеж душевно облагорођавати, навикавањем на све што је лепо и добро, што води општем благостању и напретку. Ту се мора још у при1емљиву младу душу улити одушевљеност за истину и гнушање за неупутно деловање. Ту се мора себичлуку и лукавом удварању, чиме наше време тако обилује, корен сасећи. Благослов таквог рада указати ће нам се тим, што ћемо се тако опет упознати и разумети. И ако школа има да схвати политички расположај у земљи, ииак она не сме бити поприштем политички странки, мржњом распаљени. Таквој политици нема места у школи !... По себи се разумева, да школа уз идеалну, има своју и реалну сврху. Она мора будуће генерације да спреми за практичан живот, да их упути на дужности и права тога живота. То је ето она тачка, где школа