Школски лист
— 38 —
висок, мора имати добре пријатеље и мора ићи лично да се пријкаже." (Ваљда да га виде колики је ? Писац.) Па шта још да рекнем о одношају учитеља и осталих му претпостављених ? Држи л' се добро у пријатељству са свештеником, мрзи га бележник, подмеће му замке. Оцрни л' га, оптужи л' га шк. одбору за најмањи преступ по дисциплинарним садањим правилима учитељ свакако зло пролази. Једино га разум, и добре прилике спасти могу.ј Шурује ли са бележником, стајаће увек на рђавој нози са свеште-. ником, јер ће још више имати прилика да ће учинити преступ," нпр. упорство, свађу, итд. Стање јадно по учитеља да не може јадниЈе бити: презрено, малоуважено и потчињено. Нити се ко брине да злу доскочи, учитељство на бољи положај подигне, нити ко мари за учитеља, нити га смагра да и он с пуним правом треба да ужива оно исто поштовање, уважење, благонаклоност као и један бележник, свештеник и др. да и њему треба дати грађ. слободе, угледа, удела у свим важнијим опћинским решавањима за бољитак онога становништва, у ком се као учитељ налази. Материјално га наградити и у оној ј мери, да не мора трпити оскудицу. Наше је учитељство само I себи остављено као оно војска без енергичног вође. Не ћу бити толико слободан да изнесем захтеве, али сам слободан пожелети да се учитељство једном прене, сложи и одлучи започети и порадити око стварног реФормисања учитељског стања. Та ваљда имамо још толико Срба моћних, мудрих, жарких родољуба, искрених пријатеља, који би нам на сусрет изишли и борбу извојевали. И ако нисам моћна личност, која би била кадра сриско учитељство иокренути на тако важан н одлучан корак, то сам само ово неколико речи посветио онима, који ће дубље о том размислити и својом иницијативом иорадити моћи, да се реФормише и из темеља иретресе и уреди то јадно данашње учитељско стање. А наиме обновити и преудесити уредбу за: школе, школске одборе, општине, учитеље, наставу (повторну и свакидашњу), нлату и награду за појање, обновити и преудесити: дисциплинарна правила за учитеље, па и за саму спољашњост учитељске службе и чина, чему ћу још неколико речи да посветим, кад сам дошао на ту идеју. ЈВећ и сама спољашност једног оспоообљеног српског народног