Школски лист

учитеља суди се по оделу му и ношњи. И заиста данашњи дух времена и захтева да, видљиви знак спољашњости човека, указује поштовање или понижење. Та у самим дисциплинарним правилима у §. 12. каже се: „Учитељ нека у школу свагда пристојно обучен/' долази ; у школском ходнику и у школи нека се пристојно и при- 1 мерно влада, брижљиво избегава све оно, што би на саблазан школске дечице служити могло, као нпр. пушење у близкости цркве, у школи, пред школским здањем за време наставе и каталога, и у опште кад је год са децом школском у званичној дужности." Кад се дакле законом захтева и спомиње званична дужност, и пристојна свагдашња ношња, то се већ само по себи разуме да већ одело једног учитеља изазива реснект не само код деце,, него код свих старијих. У најновије време код просвећенијих од нас народа завађа се од државне власти достојанствена опрема свих чиновника у које се убрајају и учитељи (такозвано униФормисање) наиме да се чиновници по своме вањском положају и ношњи познати могу и поштовати могу и морају. Па зар да се наше српско иародно учитељство не сме прилагодити приближно овом врло укусном и нераскошном начину ношења? Зар није целисходније носити једну врсту одела у свом животу, него сто којекаквих од којих баш по неко ни мало не приличи учитељском чину. Зар није лепше видети све учитеље на зборовима, договорима, скупштинама итд. у једнакој ношњи, него кад видиш један носи цилиндар, Фрак, лакшух, а други клопош шешир, зелене хаљине, трећи шепицу или шеширић, а : одело ти боже знаш какво је и од чега је ? По неки носи старо, закрпљено, па нит он мари за свет, нит свет за њега. Не би било згорег, када би се и за то побринули они, који ће реФормисати учитељско стање. Оволико хтедох рећи само зато, што јо овде била роч о том: „Када би се поправило учитсљско стање ?" ЕКСШИМШША ПСИШОГШ.*) Психологија, која се као наука бави проучавањем нормалног живота човечјег, створила је у својој области извесне методе, којима

*) Лзвори : „Основанија ексиерименталној исихологуји" од Н. Грота (види : Вопроси ■1'илософији и психологији; Новембар 1895 г.). — „ Обзор главњејгиих наиравлениј исихологг/.ји текугича>о сгољетија" од М. Вержболовича (види: Вјера и 1'ааум 1893. год.). — „Психилогическаја ггзсљедованија " од Н. II. Ланге (види: Вопроси философији и исихологији; Мај Ј895. год.). — „Иособије к изучспнји исихологији" од свјашченика Д. Гиљаревскаго. Четвертое издаш«. Москиа 1894.