Школски лист
_ 41 —
дакле могу вршити: 1. над самим собом; 2. над другим лицима? без њихова пристајања и воље и 3. над другим лицима с њиховим знањем и вољом. Експеримент над самим собом (т. ј. кад је једна иста личност и субјект и објект) назива се самтабљудавање , и експериментксање над самим собом могуће је само помоћу самонабљудавања, што обично врше сами психолози. Али да би ми добили јасне и одређене појмове о душевним појавама никако није довољно самонабљудавање једнога човека, јер се на основу његова тумачења не могу донети веродостојни закључци о суштини и особинама душевних појава, које желимо гачно да испитамо. Из тог разлога експериментална психологија и не полаже много на особно (јединично) самонабљудавање, већ једино признаје колективно (збирно) самонабљудавање, то јест такво, при коме се узимају у обзир резултати самонабљудавања многих лица над једном и истом душевном појавом; тек тако спојено самонабљудавање појединаца у стању је, да нам у неколико прикаже успешне резултате, гледе душевних појава и у опће душевног живота. При самонабљудавању велика се тешкоћа налази у томе, што сваком човеку веома тешко пада, да тачно преда, опише и објасни душевно стање своје другоме човеку. За обављање експеримента над другим лицима први и главни је услов, да експериментатор мора имати потпуну веру у ону личнос/г коју ће експерименту подврћи; други је пак услов, да се експеримент има врдшти над извесним субјектом, вазда у границама и обиму његова психичка развитка, свести, самосвести, — а при~. знати се мора, да је и то веома тешко извести. Експериментисање мад другим лицима скончано Је такође с веома великим тешкоћама, Пазити и тумачити душевне иојаве других људи трудпо је већ и због тога, што ми при том тумачењу можемо врло лако, судећи ио аналогији, умешати начин тумачења својих субјективних душевних иојава п применути га душевним иојавама дотичне личности. Други је узрок, што су људи неискрени, те усљед тога субјект може, да нам не предаје тачно своје нојаве, да их задржава и скрива. У осталом и ако нам је личност, над којом вршимо експеримент, врло иозната и најискреније одана и ако се драговољно нодвргне експериментисању, ипак ће нам резулгати бити веома површни и бледи из разлога, што и самом субјекту веома тешко пада, саопштити нам тачно и јасно своје мисли, чув-