Школски лист

— 75 —

већаше им радост ; одушевљено се разиђоше у одређеним правцима, док се међутим лево крило пажљиво пожурило у јестичару, по пљен. Али какво изненађење! Јестичара празна! Кувар је већ све био употребио! Од дивног Фазана. на којега сам највише рачунао, само је још глава била на столу кувареву, остали делови тела му, очишћени од дивног перја били су већ сланином надевени и испечени. Шта да радим? Још може поднети. да се улови мртва дивљач! Али уловити печена Фазана ... то је већ немогуће! Како ли ће тешко бити ономе јаднику, коме су се већ и сада другови као невештом ругали ! Већ вичу! Мора се ићи ! Идем! . . . Лов се поново -започе! . . . Но, гле радости ! Мапишан за ко]ега сам се бринуо, изненада повиче: „Убих Фазана! 1 ' И одмах се с оба друга пожури к великом камену, поред којега је лежала дивна глава, Фазанова. Саже се, ухвати и подиже је . . . Ох, да грдне обмане, та то бејаше само глава Фазанова! Пређашњи победиоци већ хтедоше прснути у смех, а овај се већ спремио беше да нлаче, док од једном упадох ја с речима: „Да дивна метка ! Максим је тако згодио, да му је кугла тело Фазаново у суседов врт однела, а овде му је ето само глава остала!" Овоме објаснељу се сви зачудише. Охрабрени победилац гордо подиже главу. — Без сваке сумње, да је ова ствар оној другој двојици врло необична била, али ни за живу главу не смедоше посумњати у истинитост мојз тврдње ; уображање, особито ако је у свези с поверењем, чини дете тако лаковерним, да је склоњено свему да поверује. — Не држим за потребно да се извињавам пред озбиљним људима за ове појединости, које може бити и детињасте изгледају: при проучавању душе ништа није детињасто и у чудне • тајне дечја света само под тим условом можемо доспети, ако Пазимо на све па и на најмање ситнице. С друге стране пак у овој ловачкој игри има више озбиљних питања. Није ли погрешно тако рано омилити деци ову дивљу забаву ? Зар није хула на Бога, да са дечјих невиних усана слушамо сурове речи: убио сам? Не затупљујемо ли тиме њежна чувствовања срца? Последњи ми се приговор чини озбиљнији од првога. Сме ли зар отац или васпитач варати сина односно васпитаника, развијајући лажне идеје ? На оба ова питања одговор је врло лак. Љ>вом се очвршћавају мишићи, али се и срце не затупљује. Ловци нису мање њежни и мање осетљиви од осталих људи. Иотомак Нимродов, који на дан улови по педесет комада живе дивљачи, вративши се кући с крвршим рукама и у крвавом оделу, с