Школски лист

— 76 —

тешком би муком у стању био заклати ма и једну јаребицу, док међутим кувари го сваки дан чине без икаква страха и колебања, па их ипак за то нико не сматра за немилосрдне људе. А зашто ? Зато јер се и код једног и код другог појам убијања претапа у нојам занимања и вештине. Кувар види у јаребици печење, а ловац је сматра као знак своје победе. Први ради, други побеђује, али ни први ни други не убија. Ово важи и за децу. Њихов је лов био надметање, уображавање, вежбање а никако свирепост; и кад их спазим где се задувани од силна вијања и трчања, еа здравим и руменим лицем и веселим очима кући враћају, готов сам / себи све опростити. А сад да рашчистимо и с лажним идејама. Ја само оне идеје називам лажнима ; које кварећи моћ расуђивања, покваре и саму истину у души човечјој. Није свака неистинита ствар у исто доба и лажна; Фикција и коварство нису син^нимни појмови, коварство је лажна идеја, која вара и оставља човека да у тој превари живи. 11ри описаном лову свега тога није било. Наш лов је лакрдијашки забављао децу, али када су минули први тренуци изненађења, није их никако оставио преварене. Та они су врло добро знали, да је дивљач јуче уловљена и да сам ју ја у парку сакрио ! Пошто су пак већ једном започели лов, требало је да он у сваком детаљу своме буде правим ловом, кад су се уморили гонећи, право је да се и обрадују усљед 'успеха; тежња за самообманом, која је деци својствена, није им дозволила, да им разум поквари уживање. .Тедном приликом не хтедох участвовати у лову им из разлога, што због влажног времеиа нећемо наћи дивљачи. Син ми је тихо одговорио: Али наћи ћеш ! Наћи ћемо! Јуче је чика донео две шљуке и једног Фазана! Видео сам их у јестичари! На овај разлог не знадох одговорити. Морадох с њима поћи. Па шта мислите шта се догодило? У гонењу синовци уловише и Фазана и обе шљуке; син ми се усљед тога јако растужио и тек кроз један час био је весео, јер је за то време предложио нову хајку, у којој је себи задржао најбољу позицију, те се тријумФално вратио у собу, показујући свој пљен. Овај ме је случај довео у велику неирилику, Ма колико да познајемо децу и ма колико да их изучавамо разум наш неће никада у стању бити да допре саовим у њихову малену главицу. И ова игра лова дала ми је да наслутим да у мом сину живе и такове наклоности о којима ја досада ни појма нисам имао. Свако жестоко узбуђење дражц срце како старијег