Школски лист

— 66 —

/ и речи њезине, и ако је црна земља давно покрива. Зар је једног сећање на ма;јчине речи придржало на божјем путу у часу искушења! Толики догађаји и доживљаји из каснијег доба не остављају никаква трага у души нашој, а ови остају вечито ужљебљени у њојзи. Водећи рачуна о тој истини, ваља да сејете за рана семе јеванђељске науке, да корена ухвати. И сами кажете да се младо дрво савија. У каснијим годинама диже се бура страсти и оскврњено срце не находи више сласти у ономе, што је свето и небеско. Свети Јован, млади ученик и љубимац Христов, удостојио се части, да лежи на грудима учитељевим, њему је било слободно, да учитељу ставља питања, која ни један од ученика није му смео стављати, он се једино попут орла винуо у висине царства небеског и заронио у дубине тајана божанских само зато, што је имао чисту детињску и невину душу. Само чисте душе дижу се до у небеске висине а за развратника и за роба страстима и пожудама немају дражи више истине и узвишеније радости, што је највеличанственије и најдирљивије што душу сваког непоквареног човека и срце детиње очарава и дивљењем испуњава, то све не потреса његово отупело и животињско срце. Он не зна за великодушност нити за прегоревање себе. Крај свег тога не настојава се довољно да се за времена усади побожност у млађана срдашца. Има породица, где се све оно ради и говори, што нарушава побожност, где се без икаквог поштовања говори о слугама божјим, о цркви и о тајнама и обредима њезиним, где се готово никад не спомиње име божје, нити се помоћ његова призива, има и таких кућа, где се старешина одао пићу и нераду, те не хаје за кућу и пород свој. У неким породицама се опет много полаже на таштину држећи де је сва срећа у богатству и у уживању, те се у том духу и деца васпитавају и одрашћују. Или зар нема и таке чељади којој се на лице навлачи мрзовоља и суморност и са најситније неугодности у животу. Зар се не ужасавате од таког нараштаја, који се више не може називати именом хришћанским. На против благо детету, које мајка чешће води цркви за ручицу. Благо кући, где се деца за малена уче поштовати Бога и све његове уредбе, којима душице мајка негује да замире најлепшим и најмирисниЈим цвећем а све за рана и за времена, док се још деца купе око крова очинскога, док не уђу и не помешају се у