Школски лист
- 72
УОБРАЖАБЕ ПРИ ИГРИ. По Е. Бе§оцуе-у Ст. С. ИлкиЂ. Ако под уображаљем разумемо моћ душе наше, која је у сгању живота датм стварима које нас окружавају; која нас је у стању одмамити у свет сањарија у коме нас све очарава а без да нас вара; која мађионичком силом за тренут ока измењује јаву, те нам ружно приказује за лепо, чуствено без чуства, нема као говорника, мртва за жива ; ако дакле ову особену стваралачку моћ назовемо уображањем, онда смело тврдити можемо, да је у детета од пет година јача и бујнија машта, него код највећих песника. Госпођа Кескег с1е баизиге (Некер де СосАр) дивно описује вештину дечју, помоћу које они употребљавају разне ствари за разна лица и предмете; као нпр. столицу за кола, лутку за девоЈче итд. Дечји је живот дакле само ображање. Јесенас сам се на особени начин уверио о томе. Нисам ловац, али брат и суседи су ми страсни ловци; почетком септембра кад јесен наступа, малена ми кућица поетаје не само скупштином рођака, већ и средиштем околних ловаца. ЈГовачка је особина, да у разговору о лову сто пута понове једно те исто, без да им понављање то постане досадно и без да се сете, да оно бар другима може досадно бити. Познато је да деца врло радо, управо рећи инстинктивно воле подражавати. Син и два ми синовца непрестано су говорили о лову, о гониоцима, о метцима, да смо их на послетку морали у ловачко одело обући. Син ми има осам, а синовци по шест година. Већ у шест часова из јутра обуку се сасвим ловачки, метну на раме своје „праве" пушке, које међутим нису за лов удешене, те се тако наоружани спремају за лов. Иду кроз собе, траже ловце, помажу им при чишћењу оружја, вабе псета, с ловцима заједно седају за доручак, испрате их до капије, сачекају док се ови не попну на кола, и довикнувши им опроштајно збогом очима их све дотле прате, док им се ови код првог савијутка не изгубе из вида. Потоме се ћутећки и лаганим корацима, шта више некако тужно враћају натраг, јер су на жалост слични својим пушкама, прави су ловци али за лов неподобни. Пред-а-мном стоји једна особена нравствена појава, једно спорно питање у васпитању. За крајну цељ васпитања сматрам начело самоуарављања (8е1{-$0Уегпетеп1;). По моме мнењу васпитавати дете значи, учити