Школски лист

— 71 —

престава, а ово опет да је извор сретног или несретног, славног или срамног, идеалног или реалног живота и рада нам. Чуство је извор делима и животу нашем, по којима се ми ценимо издижући увек свест појединог и друштава. II зар да не споменем општу свест нпр. српску нам, која не само да нам се свагда приказиваше у лепом облику, но и у великим делима, а са љоме да не споменем изразе њене бар неколико врлина, што их је свагда Србин на чело исписивао! Зар је мали израз чуства српског: љубав истине , што је у првом реду сагласност дела и речи; чуствовање иородичке светиње , где човек најбоље показује да човек није сав у себи, где се најбоље види, како човек показује своје поштовање човечности ; родољубље , где се најбоље види жртвовање једног свима, свију за једног по оној „сви за једног, тедан за све"; одушевљење за слободу и иравду , где се човек бори за слободно развијање и усавршавање, а и по Христовој сви са једнаким правом, јер смо сви деца једнога Оца. Држање речи, иоштовањб закона, где се јасно истиче да је реч израз унутрашњег убеђења, да је реч, што но вели Немац Есћо (Зе8 8тп'8, те је ваља онда и одржати; па кад је та реч општа, кад је она израз жеља и тежња свију чланова друштва, онда је она одиста и општа воља, закон, кога морамо држати; вредноКа и штедња , које је сиољашњи услов за слободу и независност од других, а битни је услов животу нам и раду; вера у бољу будуКност , у којој Србин јасно изражава смер свога живота и рада, у којој он као и хришћанин изражава веру у спас душе своје, а та вера одиста спасава и не да да пропадне нико, ко је чврсто собом носи.... И зар нам се не истиче опет важност неговања престава, које су извор ево укупности осећаја наших, чуствовања. А напослетку, да споменем и врхунац душевног нам рада, резултат мишлења нагиег, стални израз чуствовања нашег ВОЉу, ко!ој тепају и „слободна", но ми ћемо рећи морална , јер је овакова воља израз људског карактера. Еао што је воља врхунац душевног рада, тако је воља и циљ педагошког нам рада; као што је почетак, извор вољи и читавом душевном нам раду ирестава (идеја), тако је и нашем педагошком раду извор престава (идеја). Какове преставе, такав је читав душевни рад. По оној: „Еакове идеје, такови и идеали." НегујМО ИДеје, нужни Су нам идеали и као људима. и као Србима. и ХришКанима!