Школски лист

— 176 —

морално, тај не ће огрестн у неваљалству и не ће битн опојен гресима. „Благо човеку који не иде на савет и договор безбожних људи" вели псалмопевац. Па шта тек да рекнем за децу, којој су широм отворена врата интелектуалних чувстава, која сваког тренутка може отворити ко хоће, а ући у њих може ко хоће. Али не треба пуштати и напуштати ни добру ни злу децу. Не треба трпети да се зло сеие сије на добру земљу. Зло од доброг треба одлучити. Шта тек да кажем за децу која су по добу, по васпитању и образовању измешана. Та замислите сад неваљалу раскалашну и безобразну мушку децу, сваки дан у заједници са ћутљивом, чедном и невином женском децом. Може ли се ту хармонија у васпитању одржати неоскврњена? Боже сачувај! Тако могу само лајици захтевати хармонију мушка бујна темперамента са тихом и стидљивом нарави женских. Замислите већину (мушке) деце неваспитана карактера: тврдоглаву, јогунасту, безстидну, раскалашну итд. која су сваки дан у заједници, може ли се ту чему добром научити оно женско дете чији родитељи усадише у њега: веру, страх божји, љубав према Богу, понизност, послушност, марљивост, стидљивост, искреност, праведност, штедљивост, чистоћу, уљудност и чедност. Пример првих т. ј. пример неморалне деце, више ће утецати на срце ненокварена детета, него пример чедна и ваљана, побожна и паметна мирна женска детета на неуљудна и неучтива мушка дегета. У колико је дете по годинама старије, у толико јачу наклоност има ка усавршавању у злу, а одвикавању од добра, рђавим примером других. Добра су деца и послушна, али нису свакад послушна деца и добра. Послушност је знак покорности, на које се само дугим усавршавањем и привикивањем привикнути може и то лепим примером. Може се и строгим поступањем исто то посгићи код јогунасга чељадета, али деге кад осети да може отрести од себе послушност, прионе к самовољи, која обично избија код оних, који су строгим, а можда и тиранским поступањем навикнута била на строгу и слепу послушност. Види ли тако дете, које је строгим поступком навикнуто на слепу послушност и вршење моралне дужности, како оно, које је слободног духа, чини што хоће, ради што хоће, говори што хоће, лако се повађа за овим, јер су деца без разлике пола склона надтицању. Ово се особито може видети, и осведочити код деце развијенијега духа и разума код ученика III.