Школски лист

питање једно другом у помоки, како би се васпитник у дотичним захтевима постепено учврстио и у самооиредељењу свагда конзеквентан посгао. При овој <1>ази развића карактера, добро чинимо, ако васпитника заптом ода зла одвраћамо а к доброме прилагодимо; но одма почетком дајмо му и прилике, да се на извршење извесних поступака сам определи, јер ј& оно (дете) од пређе навиком запта већ донекле у стању добро ода зла распознати, ниске жеље одгнати. Но ако би исте усљед лакомислености ипак на површину избиле и ми их приметимо, с опоменом на хрђаве посљедице и престојеће му штете, преухитримо га у испуњењу бујних жеља, настојећи, да их он сам ограничава, уништи. При овоме је пак нужно, да васпитник дотичне хрђаве жеље у Фантазији испуњене види, исход им сам осуди и природну им конзеквенцију изведе, што ће га убедити о потреби и нужности наше опомене. А обратно, учини ли што добро, признањем истога утврђујмо га у сличноме. Овде такође ваља и он сам да увиди доброту поступка му. Но при оба поступка јако се чувајмо дугачких прелекција, цепидлачења, већ настојмо, да смо власни васпитника ода зла сачувати а добром приволети што је уверен, да ће нам поверење задобити евентуално изгубити. Зановедање, упућивање само при најнужнијим потребама употребимо знајући, да послушност несмемо строгошћу испресовати, већ самом личношћу нам осигурати. У даљњем развитку васпитника тактика дисциплине нам ваља да га оспособи, да је оно моћно, слободно од других, сам се к доброме чину определити. Оно ће (дете) на основу доживљене праксе брзо увидити, да са околностима свагда рачунати мора, због тога делање васпитања нека се ограничава свагда га убедити, да се друштвене границо без хрђаве посљедице насилно прекорачити не могу, да је — даље — с обзиром на слободу ближњега дужан бити, али да то с правом и за се захтевати може. Усљед евентуалног лабилног и брзоплетног опредељивања (Еп18сћ1и8) оно ће много пута о својој штоти праксе стећи, но тада му свагда предочимо разјашњењем на разум, да подробно размишљање свагда усиех осигурава; дочем ко олако пресуђива и брзоплетно начела ставља, да такови при извршењу жеље своје врло често на неотклонимо сметње наилази. Тим начином ћемо дисциплином постићи то, да ће нам васпитник у самоопредељењу промишљу самосталан бити. При пресуђивању нобуда, жеља и истинитости начела по-