Школски лист

била заисга рааумно стечена^умна тековина њихова, а не гомила папагајски научених Фраза, од којих ће толико исто имати користи у животу, колико и поменута животиња има од свога говора. Да завршимо. Испити су врло важно педагошко срество, те их с тога не треба запуштати и укидати, већ треба настојати, да се они у своје време и с потребном свечаношћу одржавају. Ст. С. ИлкиЂ-

ГОВОР 0 св. сш. Поштовани зборе! Има ли Србина који не ужива душевну радост славе, светитеља Саве ? Има ли овде кога од вас који је дошао тужним срцем да види наш дивни црквени обред: литију и оовећење впдице, да чује дивну песму: „Ускликнимо с љубави светитељу Сави" '? Уверен сам да нема. А и ако га има, зар му се није срце испунило божанственом, тајном, моћном снагом која душу човечију узноси и крепи, а та је: тврда и непоколебива вера у свето православље, кад је видео своје духовне пастире и учитеље како свечано учествују у прослави школског патрона, првог српског архиепископа и учитеља светога Саве. И сврши се божанствена литургија у светом храму божјем, а после свете литургије ево дођосмо у храм просвете миле нам младежи српског народа, појући тропар светоме Сави: „Нравославија наставниче". Само Србин српску славу слави, само Србин има крсно име. И над славом има славе, али Србину је најсветија вера: православље. — Код разних народа различита су схваћања о својој вери и народности. Кац бацимо летимичан поглед на прошлост српскога народа, видећемо да се душевни развитак српскога народа, у виду клице појавио за доба Стевана Немање великог жупана Расције. Српска земља а с њом и српски народ беше тада раздељен, те како не беше једне главе која би једном влашћу, једном мишљу загревала свој народ, дешавале се несугласице међу самом Немањином браћом, а те несугласице и трзавице беху јак отпор сједињењу свих жупанија у једну целину. Мудри и богобојажљиви Стеван Немања је слогом и истрајношћу угушио неслогу своје браће и свој народ ослободио од распада, сајединио га, и од раскомаданих жупанија постаде једна целина прва српска краљевина под Стеваном Немањом. „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари". Но прави усрећитељ српскога народа, стуб православља, цркве и школе у српском народу беше св. Сава, који се звао Растко прије калуђерства. Св. Сава је у српском народу Христову науку оживотворио, он је први подизао школе, па и сам је учио српску младеж говорећи: „Придите чада послушајте мене, страху Господњу научу вас." У његову срцу беше још у младости дубоко усађена нелицемерна.