Школски лист

они лени и слаби, страхујући, да со јавно но осрамоте, прегнуће да бар колико-толико посведоче, да нису забадава у школу ишли и врсме лудо пропуштали. Пребацује се, да су испити једини узрок, што учитељи заборављају на истинитост старе изреке: „N011 8сћо1ае, 8ес1 У1(ае (ПбсЈтиз", — те страхујући да не добију при испиту и сами лошу оцену, спремају ученике само за испит и сву бригу усредсреде и снагу своју утроше на то, да што „сјајнији и бољи успех" покажу, губећи из вида праву сврху школе, -— спремање ученика за живот. У овом пребацивању има доста истине, али оно ипак не може имати толико снаге, да побије важност и целисходност јавног испита, као педагошког срества. Пребацивање ово доказуЈе само то, да се сврха испита може изоиачити и послужити за злоуаотребу, али отуда још не сљеди, да се због злоупотребљавања ваљанс установе мора и сама установа уништити, која би иначе вазда благодатно могла дејствовати. Спречимо злоупотребу, а не искорењујмо испите. Сваки учитељ који спрема ученике само за испит, те тиме изиграва праву сврху школе, несавестан је чиновнин и као такав одговоран и грешан је и пред Богом и пред људима због несавесног вршења своје дужности. Од своје стране пак држимо, да је мало људи у учитељском сталежу који ће хотимично газити своју заклетву, и излагати себе мучењу савести своје. Но ако нам само позивање на савесност учител^еву, даје слабе гарантије, за тачно вршење поверене му службе. евентуално за постигнуће жељена успеха од школе, ми имамо надлежне школске власти, управитеље, школске одборе, надзорнике. Сви ови скупа вршећи дужности своје у одређеном делокругу, могу нам дати доста јемства, да ће њиховом надзору поверена школа моћи постићи онај прави успех у животу, а не само онај Формални пред испитним поверенством. Но најмоћнији Фактор, да се спречи злоупотребљавање с испитима био би, да се испити и пред школском влашћу званично и иснључиво сматрају за иедагошко-гиколско срество , а не уједно и за јединствено и пајмеродавнпје мерило учитељеве способности и оцењивања његова рада. Одбацимо ово потоње, па оцењујмо учитеља не по исииту већ по оном дузсу који му у школи влада и по знању деце му у течају целе школске године, а што све морају и могу запазити стручни људи , који ваља да су преставници школских власти. Чешћи надзор — који за савесна учитеља није никакав теретни крст — с објективним оцењивањем, много би допринео у овом погледу. Тада учитељ не би имао разлога, да спрема ученике само „за испит", јер не би страховао какву ће на испиту оцену добити, већ би их спремао за живот, свим жаром љубави којом је одан свзтом позиву свом, предузимајући с повереним му ученицима, наставно градиво из свију предмета постепено и с потребном пажњом. Тим начином би се постигло, да би све оно што ученици знају,