Школски лист

— 8

ним знањем о природи и упознати с домовином својом. Све го неопходно је нужно сваким човеку у обичном животу. Да се све то постигне потребно је учитељу веома много труда и особите вештине. Малишани који полазе школу — по наредби својих родитеља и старијих — не знају за озбиљну сврху ради које је они полазе. За огромну већину похађање школе је тешка па често и несносна дужност. Да би у тим — према школи нерасположеним — срцима разбудили љубав према школи и потстакли неразвијене умове на интересовање према настави, која се у школи предаје, мора прибегавати школа, односно учитељ, разним срествима. А како учење већини не пада ни лако ни слатко, срества та помоћу којих се мисли постићи жељени успех у настави, морају бити веома згодна и пажљиво одабрана. Учитељ се мора трудити, да живим и не одвеК растегнутим нредавањем ствари, потстакне у ученика интересовање за дотични предмет. Осим тога наставни материјал мора заоденути у занимљиво рухо, да га тако учини допадљивим за ученике, те тиме да пробуди у ученика ирпјемљивост за дотични предмет. Цео ток наставе му мора бити тачно смишљен, опредељен и вештачки изведен, тек ће се тиме моКи успети толико, да се ученици сачувају од расејаности односно побуде и одрже у пажљивости. На овај начин учитељ може бити сигуран, да ће му ученици бар на дотичном часу наставу живо пратити и нредавани материјал бар на кратко време усвојити. Али ће то све брзо ишчезнути им из малених и за несташлуке заинтересованих им главица. Сва дакле наведена срества потребују још једно главно срество, на коме би чврсто почивати могла. То главно срество јесу јавпи. иарадпи исиити. Испите дакле учитељ и родитељи имају сматрати за срество, и то за најсигурније срество, помоћу којега ће прави успех школе, у животу остварени успех — који је за школу тако рећи апстрактан — темељно осигуран бити. Ва ученике изпит ће бити видљива, Формална цељ ради које похађају школу и ради које се и муче у школи. У овоме се баш и састоји сва важност јавнога испита, као педагошког срества. Као што рекосмо ученик у испиту види сврху ради које учи. Према томе амбицијозни и даровити ученик ће прионути, да предавану наставу што боље за душевну својину своју присвоји, да би се тако што боље на испиту показао, те према томе испити буде падтицање код ученика*). Па не само да ће се тиме амбицијозни и даровити ученици побудити на што интензивнију делатносг, већ и средњи ће се паштити, да не изгубе добар глас свој, па и

*) Иротиву надтицања не можемо ништа имати, ако учитељ ири томе настојао буде, да се тежша за постигнућем што бољег успеха не преобрати у тежљу за таштим славољубљем, истицањем себе а омаловажавањем другога.