Школски лист
25
Захвалност за оснивање овога новога просветног расадника нашег не припада мени и мојој иницијативи лећ највећем заштитнику просвете у драгој нам Србији, Његовом Величанству Краљу Александру I! (Бурно „живео!") Још првих дана, када ме је Његово Величанство Краљ изволео позвати за свога министра просвете, а када сам Му ја изнео своје погледе о реФорми основне и средњешколске наставе у нашој земљи, Његово Величанство Краљ изволео ми је скренути нарочиту пажњу на спремање и образовање новога кадра наставника основних школа, и том приликом ово ми је испричао: „Бавећи се у иностранству у једноЈ вароши, изиђем једног дана у шетњу у околину. Ту, у оближњем селу, видех једнога старца, седа, погурена; било му преко осамдесет година. За руку је водио једнога дечка, брао разно биље, и показивао му га. Ко је год од сељана мимо старца пролазио, сваки га је са највећим поштовањем поздрављао. Ја сам се заинтересовао за тога старца. Упитам мимопролазнике за њега. * — То је отац овога села , рекоше ми. То још више лробуди моје љубопитство. Зажелех изближе упознати старца. Приђем му ближе и отпочнем с њим разговор. Упитах га за дечка, кога је собом водио. — „То је мој праунук, рече ми старац. Спремам га да буде учитељ, што му је и отац, а што му је бии и дед, мој покојни син, који је погинуо 1870. године, храбро бранећи своју Отаџбину. Нека буде учитељ, као што сам и ја у своје време био." Старчев ме одговор још више задоби, и ја га упитах не би ли хтео да ми исприча што из свога живота. Он је пристао на то, и отпоче: — „Има шездесет година како сам у овоме селу. Кад сам, као млад учитељ, први пут овамо дошао, како је ово место било много друкчије но што је сада! Село је било сасвим запуштено и опало, и материјално и морално: у цркву готово нико није ишао, децу је слабо који давао у школу; народ је био осиромашио и презадужен код зеленаша; усеве је град врло често упропашћавао, те су људи готово умирали од глади. „Кад сам то видео, одмах прегнем на посао око поправљања. „Пре свега научим своје ученике лепом црквеном певању, те народ поче радије долазити у цркву и за кратко време црква је
9