Школски лист

<Бр. 5. и 6. Год. XXXI. Шкојсеи 1ш. „Шшолслси Лист" ивдави један пут у месецу. Претплата је на целу годинј 1 ф. 50 новчића, а за Србију 4 динара. Учитељи са малом платом, као и богосдови и цриправници, добијају лист у пола цене. Дописи и предплата пгаљу се : Уреднигатву „Школског Листа" у Сомбор (Аустро-Угарска). У Сомбору, за Мај и Јуни 1899. године. БОГ ДЕЧЈИ ПРИЈАТБЛз. — Патер Север Рауе. (Наставак.) Мисли Спаситељеве о дечјој смирености, као својству неопходно потребном васпитачу. Који хоће да буде први, нека буде од свију најзадњи, који је рад да буде свима старешина, нека буде свима сдуга (Марко 9, 34)! Пита се, како је то могуће? Апостоли гледајући на овај свет обичним очима, кад се повела реч о првенству у царству небеском, не разликоваху царство небеско на земљи од царства небеског на небесима, и међу њима и нема разлике у суштини, али је спољашња разлика веома велика. Земаљска црква стоји према небеској као пут према мети, као трудба према награди. Христос Спаситељ истичући деобу царства вели: који је рад да буде међу првима у царству славе, тај нека тежи за последњим местом у царству благодати, у цркви. Који хоће да пред Бог-ом и пред свима онима, који натприродном мером мере, има цене, нека се тако влада, да у очима људи, који по спољашности суде, најмање вреди. Од Христа Спаситеља далеко и помисао беше, да у апостолима убије сваку тежњу за првенством, сваку побуду за натицање, гата више он их је још хтео утврдити у том, упућујући их од спољашњега и природнога циља ка унутрашњем, натприродном. Он им је указао прави пут, он им је дао познати, да је једини пут к овом циљу багп противан ономе, којим су они ударили, да је то пут одриЦања самога себе, пут несебичности дечје. Који себе понизи пред људима, тога ће Бог узвисити у оној мери, у којој се понизио: то је често понављани рефрен божанскога Спаситеља. Речи, које су више нута на уснама његовима биле: „сваки, који се подиже, понизиће се, а који се сам понизује, подигнуће се"