Школски лист

— 66 —

(Матеј 23, 12), упућене се изрично хришћанском учитељу. „Хвалим те оче, пхто си ово сакрио од премудрих и разумндх, а казао си нростима", овако се молио по повратку седемдесет и двојице ученика (Лука 10, 21). „Нека буде свима слуга" у царству небеском на земљи, у цркви, дакле и најгорима, најнедостојнима и најнеблагодарнијима. Да теготне службе, да мучнога нута! Еле то је једини пут, који води до првога места у царству небеском онога света, и у опште у само то царство. Урођени осећај у апостола једним ударом беше поништен. То исто, што им је још у почетку свога јавнога рада, када им је оно понудио апостолску службу и слао их као своје заменике први пут у њихову ужу домовину, к изгубљеним овцама дома Израиљева, на широко разлагао (Матеј 10, 5—42), казиваше им јако када не беше далеко време, да пођу у широки свет, истина на краће али с већим нагласком. Ако будете као деца и ја вас пошљем у свет на навешћивање јеванђеља и будете само скромнопгку, сиромаштвом духа богати, онда вам не ће ништа недостати: све што се буде вама догодило, узећу као да се мени самом догодило. Нека вам буде у том све достојанство и сва слава, што сте сиромашки и смирени заменици сиромашкога и смернога Спасител^а. Ништа друго немате изгледати на овоме свету. Само онај, који је у истину смирен као дете може другога васпитати и учити, само онај, који се свакога тренутка сећа оних Христових речи: „а ви се не зовите рави, јер је у вас један рави Христос, а ви сте сви браћа" (Матеј 25, 8). Да ли се апостоли не опоменуше иза ових речи своје препирке око старешинства ? Н1то је Христос Спаситељ своје апостоле укорио са њихова отимања о првенство, то не значи да је тиме хтео забранити васпитачу, да не сме апеловати на частољубље свога питомца зарад постигнућа добра. То се види отуд, што је он сам у више маха обасипао хвалом све њих скупа. Он их сам питаше: „шта кажу људи за сина човечјега ?" и пребацио је Јудејцима, што су га осрамотили због одавања поштовања оцу небеском (Јован 8, 49). Он је изречно показао, да је апел на частољубље оправдан (види Луку 14, 7—11). Развијено чуство части и частољубље јесу најлепше побуде срца дечјега, то су морални цветови, који ничу на земљишту душе дечје освећене тајном крштења. Ваља неговати ово цвеће, да се не изметне у коров. За осуду је оно грешно Фарисејско частољубље. Тога се ваља клонити. Та Фарисејима је рекао Христос: „ја не