Школски лист

— 67 —

примам славе од људи : него вас познајем, да љубави Божије немате у себи (која треба да јо главан покретач сваког моралног дела).... Како ви можете веровати, кад примате славу један од другога, а славе, која је од јединога Бога не тражите?" (Јован 5, 41—42, 44). И овде опет ваља напоменути, да су оба призора изазвали апостоли не као питомци, него као будући васпитачи. (Наставиће се.) Сомбор. Милутин ГаврилоВИЂ, спештеник.

0 НШАДШ И КАЗНШ. (Свршетак.) Ред казни. Баспитне казни имају се постепено давати и то тако, да се најпре изјављује иезадовољство, за тим да се деци одузме какво добро, гато су дотле уживала и тек напослетку ради поправљања осетљиво неко зло прибавити. У опште наредбе школске наређују следећи ред казни : 1. Оаомепа но само која бива, кад се детету на само изјави између четир ока, незадовољство због преступа и пред очи стави дужност, на коју је заборавило, тим се начином може најлакше дете привести на покајање, и да се обећа-и да даде реч, да ће од сад на дужност своју боље пазити. 2. Оиомена у школп аред децом. Ова је нужна онда, кад опомена на само није уродила добрим плодом, или кад је дете таку погрешку учинило, која се и код друге деце опажа. Приликом оваке опомене треба деци пред очи ставити, да се зло дело трпети не може, и да ће сљедовати укор, или строжија казна, ако се дете не поправи, 3. Укор који има бити кратак али одлучан, при том треба да се учитељ чува од сувишног викања и сваке погрде, а укор се даје оном ученику, који се на више опомена неће да поправи. Свакако је добро, да се о укору и свакој дечијој казни и дечијим родитељима дестави, али на начин, који их не би увредио. Не ваља повећавати погрешку, коју је ученик учинио, нити губити наду на поправљење његово. Врло је шкодљиво, кад се због кривице једног ученика даје укор целом разреду. 4. Одутмање одличних места или иочасног звања или службе. Ове казне код оне се деце смеју употребити, која умеју такова