Школски лист

— 99 —

оне, пред којима се чине, јер се тиме они не приморавају, да их примају, него још оне имају и добрих страна својих, у колико аслуже на морално јчање, и прекаљивање душе дечје. Па ипак Христос из сажаљивости с правом вапије „тешко свету од саблазни", јср је могуће, да ће они пред којима се збива саблазан, по слабости своЈе човечје воље и по склоности према злу добити вољу да греше. Релативна корист од саблазни далеко заостаје иза квара од њих. Зато и грми Спаситељ: „Тешко човеку, од којега долази саблазан." Кривица онога, који саблазни мало дете, у толико је већа, у колико је узвишенији слуга и чувар, који му је с неба принослан, јер се тиме омаловажава и штићеник и заштитник. Из уверавања божанскога приЈатеља дечјега, да анђели једнако гледају лице оца његова на небесима, да се извести, да безазлени малишани и свн они верни, који су дечју безазленост сачували, имају узвишеније анђеле за пратиоце своје него остали људи. Свето писмо потврђава, да Бог већу бригу води о онима, који век проводе у невиности, у чистоти душевној, него за остале. Да су анђели малишана у већем уважењу и части, него њихови другови, Спаситељ тиме доказује, што једнако гледају лице божје ; а то не значи да остали анђели не гледају лица његова, него се тим по Јеврејском изражавању хтело означити, да су они ближе Богу. Ова је присподоба узета са обичаја, који је владао на двору царева Израиљских и по којем је онај седио цару уз колено и пред њега чешће на диван излазио, који је био већ.и достојник. Док заводници и рђави васпитачи стоје у служби онога, који се са своје охоле частољубивости сурвао у бездан паклену, дотле су добри васпитачи помогачи ономе, који се оставивши славу небеску ради малих снисходио до човека, слуге свога, да њих подигне на највише достојанство. И упоређивају&и себе са добрим пастиром, који оставља све стадо па иде да тражи изгубљену овчицу, опет има на уму „мале". Дете је по прародитељском греху та ^)вчица, која је зашла и за којом он иде да је узме крштењем У наручја своја. „Тако", надовезује он на ово дирљиво упоређење, „није воља оца небескога, да погине један од ових малих." (Види јеванђеље по Матеју 18, 14.) „Гледајте", зато наговешћује Спаситељ, да не потцењујете узвишено достојанство детиње, и ако га природним оком не видите / Јер би то био страшан грех. Зато „гледајте" : стражите над самим собом док сте у друштву дечјем, да их ни сами не саблазните ;