Школски лист

— 126 —

ном силом од брига и уображених невоља — хипохондрије — лечи. Само што је за сатиру врлина: кад је смишљена а за шалу Је врдина кад нује смишљена. Срачуњена шала премашује диљ. Она ваља да је тренутна и случајна, да као варница изненада кресне. Само ће тако и имати еФекта. А така је Змајева шала: Она хлади, она греје, Разведри те и насмеје, Муку згњечи, бригу свали, Одмори те и разгали. И ако је од свих сриских лирских песника Љуба II. Ненадовић до сада најдуховитији хумор развио, нарочито у својој сатиричкој песми: „ Еузман то га наш слављеник својим одама, натаисима и некојим шаљивим песмама дечјим далеко у томе надмашује. Еузман је набацан конгломерат аФоризмичних, духовитих приметаба које ни у каквој органској вези не стоје; дочим свака шаљива мисао Змајева у песнички облик одевена, једну самосталну тему и потпуну целину чини. Змај је и у шали лирик; па као што неодољиво нашим осећајима лириком влада, тако се њима и шалом по вољи титра. Него да споменем још Чика Јову као творца дечје књижевности и писца песама за децу. Има у нас озбиљних књижевника, који од Змаја-Јована Јовановића силом хоће да начине „ аедалога" само зато, што овај издаје лист и пише песме за децу. Али Чика Јова није покренуо „Невен" у тој намери, да у њему развија апстрактне теорије: „о васпитању деце", нити он њиме системски хоће да утиче на дечји карактер, дајући јој за читање за ту цел, нарочито биране ствари као: животописе знаменитих али несебичних и поштених људи, који су само општу корист пред очима имали: да се деца на њих угледе и за образац их узму. Он у „Невену" поред забаве и шале, пружа деци и по које зрнце поуке више у намери : да их на читање привикне. По својој безазленој души а при великој љубави према деци, он се подети и пристаје с њоме у шалу па и сиграње. И у такој ситуацији ми га више налазимо, него као намрштена педагога, који при сваком кораку децу на пристојност опомиње. Па какав је у „Невену", таки је и у песмама. Чика Јовине песме нису искључиво „дидактичне " и поучне садржине с одређеним смером, да њима децу учи; него су то из невина дечја живота побрани цветићи у један венчић сплетени. Има ту и шаљивих и сатиричких песама, којима се рђаве навике малих „несташака" исмевају, а све у племенитој тежњи, да их шалом од тога одучи. Н. пр.