Школски лист
— 140 —
је свет на селу у васпитању и образовању доста заостао особито у земљама Јужне и средње Европе. Са свим друкчије стоји код народа у северним земљама. Тамо је још одавна било ваљаних људи, који су свом народу давали оно што им је требало. ГГрожети родољубивим духом, задахнуги истинском љубављу према свом народу, ти су људи себи у задатак ставили, да народу предоче, од колике је важности васпитање по живот човечји. Они су се уверили да дете од 13 година још није толико изображено, да се са тим знањем у животу може одржавати ; они су говорили да васпитавати треба до 20. године живота и зато су подизали народне више школе. Отац народних виших школа у северним државама је епископ Северин Грунтвиг. теолог, историчар и песник (1783 —1872.). Оснивањем тих виших нар. школа или ратарских школа преобразио је он сав народни живот на северу. Са оним што су учени људи давали народу није био задовољан ; то му је било врло мало. Његов идеал је био, човека изобразити са свим, све његове способности однеговати: љубав к отаџбини у срце усадити, неговати истиниту религиозност, човека ономе учити што ће му доцније требати. Главни предмети били су: матерњи језик и отачаствена повесница, па онда познавање закона државних. Међу наставним предметима био је и природопис, рачун, вртарство и пољоделство. За освежење тела предузимана је гимнастика и певање. Прва овакова школа основана је 1844. године. Те године 4. јула држане су велике свечаности у славу отварања прве народне више школе. Зими су се учили млади људи, а лети девојке у тим школама. Године 1864. после закључења мира било је у Данској 70 таквих народних ратарских школа са 4500 ученика. (Свршиће се.)
г2Х О II И С. У Вуковару, 17. септембра 1899. Двадесетпетгодишњица службовања школског надзорника Ивана Штангела У Вуковару. Дана 17. Септембра 1899. олавидо је учитељство оремоке жупаније 25-годишњицу заолужнога рада на пољу народне просвете и народне школе свога обљубљенога школског надзорника поглавитог господина Ивана Штангела. На дан прославе сабрао се леп број најврстнијих учитеља сремске жупаније у нововуковарској школи, да ту прикаже свом миљенику најискре-