Школски лист

Шг — 141 није и најтоплије жеље, да ту изрази поштовање према свом поглавару и да му изрече своју пријатељску љубав. Око једанаест сати допраћен је слављеник изабраним изасланством, предвођеном по Г. Путнику учитељу из Руме, у нововуковарску школу, где га одушевљеним усклицима „Живио" поздрависмо. Сада ступи пред јубижара поглавити господин жупанијски школски надорник Илија Радивојевић те га ослови следећим говором: „Поглавити господине, кр. жупанијски школски надзорниче ! У староставним књигама учитељства жупаније сремске забиљежила је вриједна рука кроничара, да је Ваша поглавитост дана 17. септембра 1874. први пут отворила двери светилишта, народне школе, да по богоданом Вам опредијељењу примите на себе свети завјет народнога учитеља и васпитача, да на своје груди пригрлите оне нејаке малишане, које је брижљива мајка за ручицу довела да их повјери Вашој бризи и њези, Вашој љубави и милости, да их поучите закону божјем, да им иросвјетлите ум и оплемените срце да их научите, како пјесник вели: „књогу штити и Вогу се молити". Од тога, по прошлост Ваше поглавитости знаменитога дана протекло је пуно четврт столећа. У обичном људском животу овај размак времена јесте размеђа, на којој разумни људи застају, да испитају резултате свога дозадањега дјеловања, да процијене користи и штете, што га у низу година самосталнога рада нривредише својој породици и људскоме друштву, да даду себи и другима рачуна јесу ли своје земаљско опредјељење по закону божјем проводили. Али половица половине вијска у учитељској служби још је знаменитији одсјек људскога живота. Знати цијенити важност учитељске службе није прецијењивање свога учитељскога положаја, већ нужно познавање оних чињеница, које на развитак народнога образовања и његове моралне кријепости моћног утјецаја имају. Учитељска служба везана је тешком одговорности напрама многим Факторима ; напрама родитељима, јер нам повјеравају своје највеће и најдрагоценија благо ; напрама опћини и људском друштву, јер ови гледају у њима врсне чланове своје ; напрама цркви, држави и владару, јер сви очекују од њих, да ће бити вијерни синови, неустрашими бранитељи престола и домовпне. Одговорност учитељства не траје само у садашњости, већ се протеже и на будућност. Јер, док је појединац одговоран за своја дјела за живота, учитеља ће пратити благослов или клетва и послије смрти. Благослов, ако је однеговао генерацију пуну љубави за све што је племенито и узвишено, а ружна успомена пратиће га и с оне стране гроба, ако по несрећи није вршио свој узвишени позив онако, како се је завјерио Богу и закону. Дични јубилару! Живо предање, савременици Твоји с поносом казују, да је Твоја учитељска служба била идеална; живи евједоци гласно потврђују, да је Твоје дјеловање у винограду народног образовања било корисно и спасоносно по родитељски дом, цркву и државу ; Твој одлични положај пружа непобитне доказе, да си био узоран учитељ, примјеран васпитач и одличан раденик на пољу наше народне наставе, а ДЈела Твоја свједоче, да си позив свој свим жаром срца и душе љубио, и самонрегоријевањем вршио.