Школски лист

— 146 —

лепо, кратко и јасно исприповедају. На тај начин ћемо их ваљано приметити за писмене радње. Кад су те потешкоће савладане онда ваља прећи на писмене веџбе, а при томе се придржавати генетичког пута од лакшега к тежему. Посао тај нека се започне преписивањем прво и прво појединих речи, затим краћих а доцније и дужих реченица, а тек кад се у том буду довољно извештили задавати им треба да преписују и по који читаначки чланак најпре краћи а по том и дужи. Код нас у Троједници нредузима се још и преписивање с ћирилице на латиницу и обратно. После овога долази писање по диктирању (казивање у перо). Еод свих ових радња особито ваља пазити на правопис, из чега се види да те радове треба редовно и помно прегледавати, а сваку опажену иогрешку црвеним мастилом подвући, како би ученик могао опазити где је погрешио па да погрешку одмах сам и исправи. Буде ли погрешака одвише, то нека дотични ученик на ново исти задатак препише и то поправљен, без погрешака. Учитељ ваља сам да наетојава око тога, да му ученици што боље — са што мање пОгрешака — писмене радње израђују, а то ће постићи, ако буде своје ученике пре рада упозорио, на шго ваља особито да пазе и ако их буде с оним што Је коме непознато, упознао. Извеџбавши ученике у преписивању речи, реченица, појединих чланака те у писању по казивању задати им треба такове задатке, у којима ће на питања одговарати, описе разне израђивати, задану приповетку својим речима исприповедити, на изуст научену песму у кратко написати и многе друге њиховом схваћању одговарајуће задатке. Но шго год им се зада за писмено израђивање треба да им је то добро познато, дзкле задавати им оно, о чему је у школи већ било говора и што им се тумачило. Пре него што ће се приступити писменој изради, ученике ваља припремити за то а припремићемо их, ако дотично градиво поновимо, тиме ћемо ученике у том боље утврдити; на оно што је важније и теже упозорити их, да пазе како не би где погрешили. Све што је за писмени рад потребно треба да сваки ученик у приправности има, а не када зада онда да тражи или од другог да узајима итд. За време самога рада треба да је мртва тишина, нико никога да не запиткује, дира или можда што да иште, шапуће, од другога да не прегледа или с места да устаје и хода или да се окреће, јер се тим други ученици узнемирују и у раду буне. Запиткивање прекида мисли, а посљедица вртења и укретања^је, та да