Школски лист

— 147 —

често један другог гурне, мастило да се проспе или се догоди друга каква неприлика, која би даљњи рад спречавала или прекинула. Својски настојати ваља око тога, како би ученици сваки свој рад што лепше, чистије и боље написали, Јвр су иисмени радови огледало школино. По томе се може видети колико који учитељ пази и воли чистоћу, ред и тачност, Но не мислим нити одобравам поступак гдекојих учитеља, који да би им ипак ученички радови били чисти, не назе код првог писања него исте задатке дају поново у друге задаћниде преписати и то тек онда кад је већ више задатака израђено. На тај начин не само да се троши узалудно новац него и време, а ученици знајући да ће исти задатак и по други пут писати слабо пазе на лепоту и чистоћу код првог писања те се тако и неуредности привикавају, што је свакако за осуду. Надгледање при писменим израдама не треба да је одвише педантно, јер таково надгледање не само да деци смета у њиховом самосталном раду, већ их и нехотице подстрекава и присиљава да сваки час и за сваку маленкост запиткују нпр. На којој ћу страни писати ? Где ћу почети ? Је ли добро овако ? У који ћу ред написати ово ? И многа друга друга. питања, без којих би могло бити. У свему ваља имати границе, бити умерен, па тако и овде не ваља претеривати, изискивати и оно што није потребно и без чега може да. буде. НајглавниЈИ услов, да се у овом предмету жуђени успех постигне, јесте наклоност и воља учитељева т. ј. како се он сам за тај предмет заузима и колико му пажње поклања. Као што све у школи завиги у првом реду од самога учитеља — којој је он душа — та^о и успех у овом предмету највише зависи од заузимања и воље учитељеве. А кад је овај предмет — како већ напред рекосмо — од велике вредности, не само по духовни развитак дечји него и за њихов будући живот, то се пуним правом очекивати и захтевати сме а и може, да га учитељство у својој школи што више негује и већу му пажњу поклања. У то име напред! Радиши и Бог помаже. Вуковар. Вл. В—Ђ, нар. учитељ. ПОФТОРНА ШКОЛА И ШТШ ЈОЈ. Посве^ено: Учитељству срнском. (Наставак.) Годишњу наставу, односно поједине предмете јој, према захтеву природе — развитка ученика, количини времена и према