Школски лист

— 148 —

изложеној цељи поделимо по читалачким оброцима и то, већ по напред реченом распореду часова а по опредељеном градиву за поједине године удесили би и груг читалачког градива на поједине предмете. По томе дакле поменуте читанке и наставно градиво појединих година састојало би се из следеће садржине : I. година. Српско читање. На расположењ У 39 часова. A. Толико читалачких бројева морално-религиозне садржине прича и песама, да се за разни 7 часова свршити може. Б. Наука о човеиу: 1. Човек телом. — 2. Чулни органи тела и нега им. — 3. Храна дечја као услов развитка. — 4. Нега деце. — 5. Здравље. — 6. Ваздух и светлост. ■— 7. Стан и одело. 8. Храна и пиће. B. Земљоиис: 1. Опис домовине. — 2. Велика равница. 3. Предео између Дунава и Драве. — 4. Северо-западни и источни предео. — 5. Југо-источни предео (Ердељ). — 6. Хрватска, Славонија и Фијума (Река). — 7. Аустрија. — 8. Аустро-Угарска монархија. — 9. Балкан и државе му. — 10. Немачка, Белгија, Холандска и Данска. — 11. Талијанска, Шпањолска, Португалска. — 12. Швајцарска и Француска. — 13. Енглеска. — 14. Русија, Шведска и Норвешка.*) Г. Историја: 1. Угарска пре сеобе мађара. — 2. Сеоба мађара и доба кнезова. — 3. Св. Стеван и доба потомака му. 4. Татарско опустошавање. — 5. Доба последњих Арпадовића. 6. Турска сила и Сибињанин Јанко. — 7. Краљ Матија. — 8. Пад на Мохачу и посљедице тога. - 9. Турско доба у Угарској. — 10. Јуначки бојеви са Турцима. Пољопривреда.**) На расположењу 21 час. Мушки: 1. Састав и врсте земље. — 2. Корист гајења воћака. — 3. 0 сађењу воћака. — 4. Неговање воћака. — 5. Летњи радови у воћњаку и шуми. — 6. Штеточиње и болеети воћака. *) Код вемљопиоа и иоторије питањима расвгтљујмо дедукцијом знано, а овим читалачким предметима испуњујмо празнину дртајуки политичко-економске одноое дотичних Бредела, односно држава и одноо им према нами. **) При раду овог другог — нетеоретичног — дела имадох на углед наставни илан коморанског нађар. учитељ. срева и в. министарством награђену читанку кунаготских учитеља, но како диспо8ицијом — тако и градивом јако се равликујем од њих сем дољопривреде, коју као не стручњак не разумем.