Школски лист
— 152 —
бави ближњему и пожртвовања, онда не може бити сретна учитељица као такова, јер од такве школе страше се паметни родитељи, па макар њоме руководио најславнији писац, најизврстнији лијечник или учењак, најдубљи мудрац. Бити ће задовољна и сретна, ако је са својим стањем и друштвеним положајем задовољна; на уму имаде свете и велике људе и стара се да њиховим стазама ходи; на уму имаде племенити и по човјечанство веома корисни рад ваљане учитељице, много кориснији, него рад свих људи, који по занату своме кују новац за „људе". Ако свакога свога ђака сматра као љубезног члана своје задруге, стећи ће љубав и поштовање родитеља, а признање својих претпостављених, дакле — срећу своју. Бити ће задовољна а по томе и сретна, ако је смјерна и уљудна у кући ; мила, вриједна и трпељива у школи ; обазрива у друштву и побожна у цркви. Ако се не мијеша у никакве послове, који ње или нису достојни, или није позвана, или прелазе снагу њезину. Бити ће сретна, ако удеси сав свој рад у школи и ван школе тако, да он тамани незнање, занемареност и предрасуде; ако омеђаши своје жеље, јер: „ко мало жели, мало му и мањка." — Најпослије сретна ће бити као учитељица, ако увијек проповједала буде, колико је лијепа, слатка и корисна слога и моћ праведности, тако нуждна за српско поколење, те да свакога чека за добар рад вјечна правда и награда, јер само по добром раду, по доброј души, сличан је човјек Богу, и само се по њој с Богом може сјединити, а у томе састоји права „срећа" свакога — па и ваљане српске учитељице. Петриња, на Видовдан 1899. Милева ВукашиновиЋева, учитељица.
ШТО Г0СП0Т.ИПЕ РАДО ЧИТАЈУ. Дише : Јелица БеловиЂ-Бернадзиковска. „Овид и Цицеро у меваној ручвци дјевојке." Било је већ доба, каже мати повјесница, кад су се латински аутори марљиво читали по самостанима женским у средњем вијеку. То се доба данас повратило, но дакако у сасвијем модерној тоалети. Како се онда читало, како данас ? За што се онда читало, а за што данас!? Колике ли разлике? Онда су жене читале такова штива у лагодној доколици, далеко од свјетске галаме, у хладовини еамостанских зидина, само за своје весеље, а гле данас! Оасвијем су други мотиви, који склонуше несташну главицу дјевојчета, да