Школски лист

— 153 —

се задубе и старе кдасике. Не више доколида, не ћоп р1ашг, већ озбиљни посао, мучна припрема за борбу у »реви живота. Социјални одношаји у Немачкој, пак Француској и Енглеској већ одавна присилише жену, да се бије у борби за опстанак, да ради такове послове, за које се дуго времена држало, да припадају само „јакому" сполу. А наше дјевојке? Зар је код нас другојачије? Нема ли и код нас на хиљаде стариЈих дјевојака, које не могу да прежале у тутањ проведену младост без икакова солидна знања? Младост је одбјегла, добра партија изостала, а дјевојка од досаде, од празна живота, не зна шта да почне. Да је што год барем темељито научила, знала би барем чему живи. Али овако ? Да чита цео дан, кад зна већ напамет све те ,.аН§ес1г08сНепеп романе ? Да музицира? И то јој је већ дотужило. — Да куха кад су три сестре у кући, па нема ни за једну сувише посла? Да шије за друге, кад је кројачица већ у свакој другој кући ? Да сад учи? Не, не, прекасно! — Живот јој је грозно празан, вјерујте. Другојачије би било, да је прије научила коју год грану знања, па била она још тако неугледна, њој би сада добро дошло. Тек било је једно доба, када она на све то није ни мислила. А како и би ? (Ј оном петнајест-годишњом Фантазијом, врелом и живахном, ко ће да мисли на будућност? Па онда је и било све другојачије! Како је радо читала! Ох ма гутала је књиге цео дан, као све младе госпођице. Па шта да дјевојка радо чита? Велико је то питање, велико као какав социјални проблем, а ипак је одговор врло мален, само у двије ријечи: добре књиге. Да, добре књиге; једини искрени пријатељи они нас попут благих генија поучавају, забављају и разговарају, када год их желимо! А ко још није искусио, како се уз добру књигу лако заборавља на животне бриге и неприлике? Ко још није осјетио, како се из ње препорађа, како му душевна крила расту, да може одлијетати до најскрајних граница васионе, до највеће дубљине морске и у најтамнија скровишта прошлости ? У инвентару животне среће сваке дјевојке, књиге одигравају велезнатну улогу. Но која је књига добра ? ЈЕијепо нам на то одговара Сго1(18гш1ћ у свом УЈсаг оГ Уакебе1<Ј : „НиЈе она књига најбоља, којој људи најмање приговарају, већ коЈа има највише идеалне љепоте у себи; као што се ни људи не оцјењују по маленом броју њихових погрјешака, већ по множини врлина њихових!"