Школски лист

— 11 —

Напротии спавање задржавају, спречакају телесне и душевне 5,. д е и невоље сваке врсте, туга, грозничаво стање, абнор мална диркулација крви, претерано телесно и душевно напрезање и т. д. Велики утицај даље на спавање има и душевно расположење. У опће познато је, да раздражено и грозничаво душевно стање спречава спавање. Покрај веће ларме, гласнога разговора, свирке и т. д. може човек мирно спавати, ако ово не вређа, не дира његову душу, срце, нарав, док напротив и најмања лупа кадра нас је пробудити, ако смо заинтересирани н. пр. мајка спавајући крај болнога јој чеда, на. сваки покрет, уздисај његов и др. буди се. Напослетку велики утицај на спавање има и сама навика. Познат је Факт, да нас обично, редовно сањивост, дремеж у оно време спопадне, у које смо доба навикли легати. Па и трајање самога спавања већим делом зависи од навике. Навикнути се можемо на дуже или краће спавање, на рдно или касно легање и устајање: на спавање после подне и т. д. Ко се навикао н. пр. на ларму, вику тога то ни најмање не узнемирује у починку, спавању му, шта више престане ли ларма он се пробуди. Воденичар покрај лупе од точка безбрижно спава, ни најмање му то не смета, он и у сну позна да ли точак окрећући се меље или не, шта више он зна и шта се меље. Онога пак, који је научио на тишину и најмања лупа буни и не да му спавати. Што се тиче настуиајућих промена за време спавања, о телесном организму толико недвојбено знамо, да је можћани сустав том приликом највише заузет; ово потврђује тај чин, да баш у спавању свести нестаје, у чему — без сумње — мозак велику улогу игра. Кроз какве пак промене пролази мозак, о томе мало знамо. Онај део живчаног сустава, који вегетативни живот и његове Функције обавља, руководи он и за време епавања непомућено наставља свој посао, шта више донекле и јачом снагом него у будном стању. Ово је узрок, да се у спавању брже и лакше залечују ране; отуда је, да се човек оснажен, окрепљен пробуди и ако за време спавања организам није узимао никакве материје; да се прво доба детинства искључиво скоро у самом спавању састоји, док је код старих, несаница одомаћено, обично зло. Пробава, варење за време спавања је спорија, лакша него у будном стању, што се и отуда увиђа, да после 10—12 сати спавања ипак гладни не осећамо. Отуда је јасно, зчшто Је нездраво одмах после јела лећи спавати и зашто претоварен стомак ремети спавање. Циркулација крви и дисање је