Школски лист

учитељско нриправничког живота, получио потпору, истина малу, али, тек је стипендија била, Па каква радост, потпора и утеха за моје сиромашне родитеље. Исту стипендију сам уживао и друге године, а треће године приправничког живота, на велику моју и мојих родитеља радост, уживао сам стипендију митровачке имовне општине од 200 Фор. а. вр. којој овом приликом морам одати синовну оданост и искрену благодарност за превелику милост и добро дело. Бог се брине за сироте. И тако сам после трогодишњег редовног полажења српске учитељске школе у Сомбору, исту свршио и строги учитељски испит пред испитним поверенством, као и испит за учитељско оспособљење пред кр. државним угарским надзорником, положио с врло добрим успехом и као оно полетарче, полетио у широк свет, с великим идејалима, с поносом и намером, да сво знање моје добивено у учитељској школи, усадим у младеначке груди, да настављам и да васпитавам српчиће и српкињице, од којих постаје народ. 0 како су то биле лепе и велике идеје тад! Народ, народну младеж учити и васпитавати, та ту је задаћу Исус Христос вршио. Па и ја учитељ постао! Па како ће народ да ме поштује, како ће младеж да ме воли, да ме хвали, да се дичи оним, чему их све будем учио. А где ће ме судба одбацити? Стрепио сам после већма за местом које ће ми судба доделити, него за саму еведоџбу. Тражио сам по свима новинама, службеним и полуслужбеним, упражњена учитељска места. Бирао сам боља од бољих, јер сам се уздао у своју добру сведоџбу. Слушао сам од старијих учитеља да често буду на најбољим месгима ипабрани најлошији ђаци, али то све чини „алдомаш" и присно пријатељство. — А ја нити имадох кога да ме препоручи, нити имадох с чим да подмитим, већ једино се ослоних на Бога и на срећу. — Компетовао сам на три места, од којих су били: два града и једно село. Помислио сам и решио, да ћу тамо отићи, где будем црви пут изабран. Тако је и било. Будем изабран и „први" пут брзојавно извештен, да сам изабран за учитеља у Лијевну, у Босној поносној. То је била прекомерна радост за мене, што сам получио град, истина у Босној, па још на граници далматинској. Брзојавно сам се захвалио и одговорио српској општини, да се примам избора и да ћу доћи када добијем путна трошка, као што је у стечају оглашено било. — И заиста после 8—4 дана, добијем брзојавно 40 Фор. а. вр. Одмах себи набавих неке ствари и реших, ноћи на далек пут, оставити милу мајку и сестру. Отац ми не