Школски лист

- 30 —

У среду 16. Фебруара око пола два часа по подне, после многогодишег, а у пооледње време и веома тошког боловања, нреселио се у вечност Милан (Ј гојшић проФесор иедагошких наука на овдашњим српским учитељским школама. И ако смо всћ од дужег времена знали, да честити наставник овај болује од нсизлечиве болести, ипак нам се срце храбрило тајанотвеном, добром надом, — даће Бог, иа ће се на добро окренути. Али се ова нада наша осујетила, те смрт врлога 1-окојника и ако нас није изненадила, ипак нам је на срце свалила големи герет туге и жалости. Иокојник је рођен у Суботици 1867. године, где му отац трговац беше. ГГо свршетку гимназијских наука, ступио је у Сомборску учитељску школу, у којој 1886. године с најлепшим успехом за учитеља оспособљен, за тим се уписао на Вудимпештански „Педагогијум" где је четир-годишњи течај такође с похвалним успехом прошао и за тим 1890. године, на учитељској школи Сомборској за наставника мађарског језика, отачаствене повести и устава, а 1896. год. за проФесора педагошких наука изабран био. Не обзирући се на опасну болест — катар у грлу — покојник се је најревнос-није посветио својему позиву и дужносги је своје свагда с највећим маром и тачношћу обављао. Као веома тачна вредна и озбиљна наставника садругови по служби су га ценили, а ученици су га искрено љубили и поштовали. Као пример његове тачности и ревности за рад можемо навести и то, што су га другови једва и с тешком муком могли наговорити, да измоли допуст и да се озбиљно ода на лечење. То је било на три месеца пре смрти му. И за сва та три месеца, борећи се с најужаснијим мукама, никада није губио наду на оздрављење. У друштвеном животу, у кругу својих пријатеља и знанаца бејаше он уважена и љубљена личност са чврста карактера, искрености и племенитости. Био је и посланик на нашем црквено-народном сабору 1897. год.