Школски лист
29
га војске преносиле са народа на народ, него жива и топла реч беше семе а још топлије срце људско плодна њива, у којој се је земетнуло. А та разлика у судбини им лежи већ у разлици основа њихових. Ономе је основа била сила и хладна воља закона, а овоме топла љубав према свима ближњима — као што каже Христос: где се двојица састану у љубави, ту је он као трећи међу њима, а што их је више дакле, тим је већа црква Христова. И тако је јача ова царевина од оне, као што је јача она веза, која постане, када јединнце саме сраоту у целину, од оне, када их врпцом уједно повежеш. Сила хладнога закона приморава појединце, да остану у заједници, као врпца што свезује разнолико цвеће у једну киту; а љубав не да им се да растану, као кад две вишње срасту на једној петељци, ил два влата на једноме струку, ил сноп прућа на једноме џбуну своме. Но сре&ом српскога народа ово се обадвоје тада стече у његову царству: Немања љутом силом надвлада браћу своју и примора их, да заједно пођу путем опредељења целине, а св. Сава љубављу хришћанске вере на гробу оца свога измири завађену браћу и приволе, да душу своју вољно полажу један за другога и за народ свој, као брат њихов — пастир добри — што је полагаше за стадо своје. Тако удружене тек: сила државна — земаљско царство са љубављу хрипгћанском — даром царства небеснога — овенчаше оне и главу Душанову царском и главу црквене поглавице круном независнога патријарха српског и узнеше српски народ до славе му дотле непознате. Но и сам Немања, отац св. Саве и браћа његова признадоше, да је његово царство јаче од њиховог — јер и сами најзад оставише земаљске престоле своје и узеше на се скромне ризе пустињичке, одаше се молитви и просвети народној, да се удостоје и удостојише се овога вековечитијега живота у народу своме: јер не расковаше цар Немање благо на наџаке и на буздоване нит добријем коњма на рахтове, већ дизаху себи задужбине — манастире наше, кроз дуго време и цркве и школе и болнице нам народне — и обезбедише себи вечни спомен у народу своме, а овенчаше се светитељским венцем у цркви његовој, да се славе и овога света и онога. (Свршиће се.)