Школски лист

— 21 —

вољити отварима иролазним, јер му у души живи нека вечига нада о некој беокрајној будућности. Животиња нема способнооти, по којој би могла бити евесна о будућности, њезин је живот усредсређен једино у садашњости, шта више, она се и прошлости веома тешко сећа. Она живи у садашњости, животом пролазним — телесним, а о животу душевном наћи ћемо слабог трага у ње. Човек се на против, као граница међу материјалним и духовним светом, никако не може ограничинити једино на садашњост, он је тврдо уверен — да уверење му је и основано — да његов опстанак никако није ограничен једино и само на овај пролазни облик, у коме он на земљи постоји и живи, него да он не престаје свесно живети и по нестанку овог препадљивог, материјалног облика; с тим уверењем ходи напоредо и свест, да је будући, вечити живот ограничен на живот надчулни, духовни, небески. Религија нам открива тајне будућности, разјашњава човеку његово определење, даје смисла његову животу — који сам по себи овакав какав је, не би имао смисла — и уопште чини да је човеку мило живети. Без религије човек постаје животиња и тешко свакоме ономе који отвара безбожничка уста своја, да шири безверје, и подиже руку своју, да обара светиње вере. Без религије човек би се налазио на раскрсници с које би му се чинило, да сви путеви овога живота воде у грозни понор и да он само зарад тога постоји, како би га на послетку што грозније нестало. Живот овај, својом једноставношћу и тегобама, којима је мање-више сваки човек оптерећен, болешћу и смрћу од које се нико спасти не можу, био би без религије пустолина и највећа несрећа за сваког човека, јер он тада не би знао ни од куда је дошао, ни куда иде, већ би себе морао сматрати за творевину неке грозне и немилосрдне судбине, која га је само ради тога у живот увела, да га у њему што већма измучи и тако измучена, на послетку на најгрозниЈи начин уништи. Ето то је слика живота и човека у њему без религије. Религија на против слади и омиљава живот човеку. Она му ставља за идеал живота — Бога; она му открива цељ битисања живот вечни бескрајни; одгонењује му загонетку земног живота, приказујући у њему ирииремну школу за вечност. За човека религијозног, по речма Виландовим свет овај је храм Божји ; земља — предео у коме се Бог нама јавио и којим је ходио; свака тварка од сунца до најмање травице — сведок