Школски лист

— 22 —

присуетва божјег; људи — оу му браћа и сродници анђела; овај живот — пут Богу ; смрт — мили гласоноша који ће нам прави живот нзвестити; — суд Божји — победа милости божје и обновљење невиности; вечност — неограничено, бескрајно уживање блаженства ! Основа свега што је истинито, добро, племенито и лепо у производима људским лежи и религији, правда, ноштење, искреност, пожртвовање, милосрђе, братољубље и све врлине, које ваља да красе правог човека и на којима почива прави и чврст моралии карактер, биле би без религије празне речи. А зар би без религије могло бити говора о моралу и о моралном закону? Зар би без ње имала смисла каква власт, какав авторитет и какав суверенитет? — Не, без религије би све то били лепи, звучни али и пра;ши изрази, маске силништва, тираније и обести. Па зар може постојати човек здравога разума, да негира религију? Заиста не, и ако би се и нашао такав, на тога се с правом могу применути нре неколико хиљада година, псаомопевцем и царем Давидом изречене речи: рече безумон у срцу свом нема Бога. (Пс. 13. 1.) Безбожништво, исто као и мистицизам и индиФерентизам према религији, само је болесна маниФестација религијозног чувствовања, којој корена наћи можемо у једном и истом разлогу, а та је погрешно и нехармонично развиће душевних снага чавечјих. Одвратна наука безбожништва, није могла дуго ухватити корена у човечанству, док најзад концем осамнаестога века не изби на површину. Француски народ иначе веома знаменит у историји цивилизације — бејаше први, који је под маском слободе и просвете прогласио, као да Бог не постоји и који је први безверије званично одобрио. Ту лежи извор, из којег потекоше реке неверства и које — на жалост — поплавише целу Европу. Од тога доба живот нам јасно сведочи о паду човечанства у моралном погледу, који је у недостатку религије неизбежан. Ст. С. ИлкиЂ. (Наставиће се.) дшји злочшга. — По др. В. Рајну и Е. Шолцу. (Наставак.) Да би се поменути бројеви лакше разумели, навепгћемо бројеве