Школски лист

- 25 —

познају енглеске прилике, веле, да се под тих 7000 разумеЈу они злочинци, о којима сама држава води рачуна и који су у државним заводима за поправљање а да је далеко већи број оних, који су дати у поједине приватне породипе на ноправљање. Према томе и у Енглеској се број злочинаца дечијих пење, и ако не у толикој мери колико у другим државама. С тим смо дошли на крај нашег статистичког излагања. Ко је те податке пажљиво пратио и памтио, тај ће бити са свим на чисто, да су дечији злочини ухватили велике дименсије и ако се они не почну сузбијати потребним мерама и енергиЈОм, да могу бити веома опасни како по моралну, религијозну и правну страну друштва тако и по само друштво. Упознавши се тако у кратким и општим цртама са дечијим злочинима, неће нам бити веома тешко, заронити су у суштину ствари, те из ње изнети праве разлоге и узроке, праве проузроковаче тога зла. Ту "наилазимо на два општа узрока: културу и ирнроду. Овакидашње искуство уверава нас, да култура стоји баш у некој саразмери са дечијим злочинима. Што је год култура већа у толико се све више стварају јасне погодбе које изазивају те злочине. У опште узевши, узроци дечијих злочина су двојаки : унутарњи и спољашњи. У први спада сама природа детиња, индивидуалност, дечије нагињање добру или злу. Ту је од велике важности питање о урођеном злочинству, које тврди да деца у приличној мери наслеђују пороке и страсти својих родитеља. Тако се тврди, да еу деца пијанице пијанице, убијце убијце, крадљивца крадљивци, итд. Па не само то! У Немачкој сматрају пијанство као неку врсту болести, те се пијанци лече у купатилима и заводима, који су на ту сврху установљени. То се ради с тога, што се чврсто држи науке о урођеном злочиниству, те родитељске пороке и страсти лече, да се оне не би светиле на деци. Са тог разлога заиста једна узвишена идеја. (Наставиће се.) Г 0 В 0 Р што га је о светом Сава 1900. год. у женској учитељској школи сомборској држао Јован ЖивојновиЂ ироФесор. Пречасна Господо, врло штоване Госпође и Господо и мила омладино наша! Вредни очеви, милосрдне мајке — родитељи брижни; послушни и радени синови и кћери и мила децо српска — радости