Школски лист

45 —

Г 0 В 0 Р и спроводу професора Милана Стојшића, дана 17. Фебруара 1900. годинв говорио проФесор Душан Ради1;. Тужни Зборе! Цскрена и одана пријатеља свему, што је лепо, нлеменито и узвишено, одушевљена прегаоца свега, што је напредно а по живот људски корисно, ватрена родољуба, узорна Србина и одана сина ове домовине, велика пријатеља младежи српске, неуморна и истрајна трудбеника на пољу просветном милога Српства отрже смрт из круга нашег, живот пун снаге и воље за рад и напредак милога народа свог покоси судба неумитна и немилостива. Племенито срце, које се свагда знаде одушевљавати за све врлине и идејале српскога нам бића — преста куцати ; бистри ум, здрави и разборити дух, мудри и дубоки поглед разума, којим иокојник знаде продрети у дубину Е суштину и најмање ствари, исту растворити и свакоме јасном и појмљивом предетави ги — преста делати; мушка снага, иетрајност и одважност у подвигу свега, што је племениго, истинито и поштено, данас скрхана, немоћна лежи у ковчегу свом ; карактер, који у животу не иознаваше никакве препоне и сметње, а да их човек мушке снаге и поштена срца не би могао савладати и цстпма одолети, данас. уништен после дуге, тешке, очајне борбе са леденом судбином иоддеже ето непроменљивим законима и наређењу Свемогућега. Пријатељ искрена и одана пријатеља, друг верна друга, Србин и Српкиња брата Србина и ватрена родољуба, слабо и нејако свога моћна заштитника, сирото и убого свога племенита и издашна потпомагача; ученици и ученице мудра насгавника, велика пријатеља, иравога оца свог, а проФесорски збор учитељских школа и с§м завод п&к — истрајна и неуморна сараденика, мудра и искусна саветника, одана пријатеља и верна друга оплакује данас у драгоме покојнику свом. Животом својим углед уредности, трезвености, разборитости, смотрености и других врлина. снисходљив у друштву и учтиво према свакоме умеде покојник свакога одмах већ при првоме састанку задобити Као проФесор узор наставника беше он не само у савесном и свесрдном испуњавању наставничких дужности својих, већ и као прави васпитач поверене му младежи, строгошћу и праведљивошћу прожманом љубављу знаде драги покојник пригрлити око себе миле ученике и ученице своје, љубав љубављу задобити, радом и настојањем својим ум им знањем обогатити, душу им и срце свима врлинама украсити, вољу им снажити и узоритим животом својим уцућивати их, да пригрле све оно, што је украс души човечијој, да уредно, трезвено, умерено и задовољно живе, да се клоне и у животу свом раскошности, неумерености, лењости, неслоге, зависти, пакости и других порока, а нада све да буду свесни синови и кћери свога народа, који ће са одушевљењем и истинском љубављу као спремни учитељи и учитељице да послуже народу сввм, ера. ирав. школи, за који позив их он са толико мара сиремаше, а чему и с&м диван доказ даде, када не хтеде примити позиве ни са које стране, већ еву евоју снагу и знање уложи на процват и нанредак овога завода по речима, да је Србину у првом реду дужност да послужи своме роду, а особито учитељ У, да поради на просветноме пољу српскога народа у овим краЈевима, а ученику стипендисти пак, да буде у првом реду сри. прав. учитељ, те тиме да се покаже достојним оне потпоре, која му очи отвори и знањем га обогати. Тако учаше ученике своје, па тако делаше и сам. Из дубине душе своје одан светом православљу, веран и одан син миле нам домовине, ватрен и одушевљен Србин, савестан и неуморан раденик, душом и срцем одан позиву свом, вољан, знањем наоружан и одушевљењем